Dogovor kod Vučića posvađao bivše radnike PKB-a

Takođe na dalje postupanje Upravna inspekcija prosledila je Ministarstvu finansija predstavku u kojoj se ukazuje na sporne novčane transakcije predstavnika Udruženja.

Grupa nezadovoljnih članova još uvek ne zna šta su to tačno predstavnici Udruženja dogovorili početkom jula na sastanku sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, kada je i odlučeno da obustave borbu za akcije koje je država „zaboravila“ da im upiše i da se zadovolje nadoknadom koja će im preko Fonda solidarnosti biti isplaćena u iznosu od 300 do 1.500 evra, u zavisnosti od godina staža.

Njima niko ne želi da kaže ni šta predstavlja nadoknada, da li je to poravnanje, novčana pomoć ili pozajmica.

Zbunjujuće je i to što je isplata započela preko Fonda solidarnosti, institucije koja je po zvaničnim aktima osnovana za isplatu zaostalih zarada radnicima firmi u stečaju.

Dodatno, isplata je određena samo za 1.871 penzionera iz tog Udruženja dok je oko 700 članova koji su još u radnom odnosu ostalo bez ičega.

Jedno od objašnjenja za tu podelu je i da su zaposleni u međuvremenu dobili otpremnine od 450 evra po godini staža, ali to je dodatno zakomplikovalo sliku, jer zaposleni prilikom privatizacije po pravilu dobijaju otpremninu kad odlaze po socijalnom programu.

To ne isključuje njihovo pravo na akcije, jer se one stiču pre dolaska novog vlasnika.

Sastanak kod predsednika je, umesto da reši problem, izazvao sukob unutar Udruženja.

Pri tom, i deo ljudi sa spiska za isplatu, nezadovoljan je ne samo zbog dodeljenog iznosa koji je daleko manji od vrednosti akcija na koje polažu pravo, već i zbog načina rada predstavnika Udruženja.

Oni su se obratili državnim organima koji se pominju u proceduri isplate, od Ministarstva privrede, Fonda solidarnosti, Ministarstva za rad, ali i Upravnoj inspekciji, Vladi… Žalili su se i jer ne mogu od predstavnika Udruženja da dobiju finansijske izveštaje.

– Predstavnici Udruženja rade samovoljno. Ne informišu članstvo šta se dešava sa našim pravom na akcije, šta su uradili sa novcem koji je bio na računu, to je 1,8 miliona dinara od članarine. Sve su radili na svoju ruku, bez odobrenja članstva. Morali su da imaju osnov da uopšte odu na pregovore kod predsednika i u Vladu, jer su time bitno promenili svrhu zbog koje je udruženje osnovano, a to je da nam se prizna pravo na akcije. Jedino su za to imali saglasnost, taksativno je navedeno po ceni od 200 evra po godini staža, odnosno ukupno 11,8 miliona evra. Oni su se sastali sa Vučićem i bez pitanja članstva da li prihvatamo taj dogovor, napravili sporazum. Ni Upravni odbor nije o tome bio ovlašćen da odlučuje, o toj prenameni moralo je da se izjasni članstvo – kaže za Danas Zoran Cvetić koji uvid u finansijske transakcije Udruženja nije dobio ni nakon što je Upravna inspekcija po njegovoj prijavi u dva navrata to naložila.

Uz sve to, nezadovoljstvo su izazvale i dve izjave koje je trebalo da članovi potpišu i overe kod notara uz obrazloženje da je to uslov za isplatu, iako u zaključku Vlade nema pomena o tome.

U prvoj, potpisnik pod materijalnom i krivičnom odgovornošću izjavljuje da isplatom određenog iznosa, od 300 do 1.500 evra u zavisnosti od godina provedenih u PKB-u, nema nikakva potraživanja po osnovu rada i radnog odnosa i udela za vreme rada u Korporaciji.

U drugoj izjavi sve to se ponavlja ali ima i dodatak. Potpisnik izjavljuje da je saglasan da se povuče tužba podneta za ostvarivanje prava na akcije, svi pravni lekovi po tom osnovu a takođe se i pod materijalnom i krivičnom odgovornošću imperativno obavezuje da se Saši Gemaljeviću, advokatu je zastupao Udruženje u sporu oko akcija, isplati sedam procenata od odobrenog novčanog iznosa pod pretnjom izvršenja.

Cvetić tvrdi da je novac za advokata počeo da se prikuplja u kešu i pre nego što su članovi isplaćeni.

Inače, nadoknadu je dobila samo prva grupa članova udruženja, a kako su ostalima objasnili u Fondu, čeka se da sredstva za to budu prebačena iz Trezora.

Slavica Davidović Ćuk koja u ovom predmetu po ovlašćenju zastupa supruga penzionera PKB-a, kaže da su predstavnici 5. jula obavestili članstvo da prihvataju ponudu predsednika Vučića, da je spor oko akcija izgubljen i da oni koji hoće da nastave treba da nađu drugog advokata.

Onda je, kaže, reagovao stari advokat i rekao da je predmet na reviziji, dakle još uvek aktivan.

– Nikada nisu pokazali ugovor sa advokatom. Sa njim je dogovorena provizija od sedam odsto i precizirana je na vrednost akcija od 11,8 miliona evra. Po kom se osnovu on sada ugradio u pomoć koju država daje, ne znamo ali to nije mala suma, na dva miliona evra koliko je odobreno, to iznosi 140.000 evra a da nijedan spor do sada nije dobio. Ne znamo ni šta je ta nadoknada, ako je za akcije, zašto su dobili samo penzioneri kad na to imaju pravo svi zaposleni, ako je pomoć kao što tvrde, zašto smo se odricali prava na akcije i na sudski spor. Ni jedan odgovor nismo dobili od predstavnika Udruženja – ističe Davidović Ćuk i dodaje da su tek nedavno na fejsbuk grupi Udruženja dobili deo ugovora sa advokatom, malo više od polovine prve strane.

Predsednik Udruženja Milinko Miladinović odbio je da za Danas objasni detalje zbog kojih je grupa članova podnela prijave.

On je nezadovoljan jer je u jednom od ranijih tekstova o problemu bivših radnika PKB-a, bilo napisano da je neformalni spisak uduženja bio osnov za isplatu, a reč je o zvanično registrovanom udruženju.

Advokat Udruženja „Rit“ Saša Gemaljević objašnjava za Danas da su od dve pominjane izjave, prvu dobili kao uslov na sastanku sa direktorkom Fonda solidarnosti. Druga, koju je sastavljalo Udruženje za svoje članove, uz odricanja prava na tužbu i vanredne pravne lekove, obuhvata i isplatu advokatskih usluga.

Pri tom, naglašava da su oni koji su potpisali obe izjave, stavili tačku na akcije, ali oni koji nisu, nastavljaju spor.

– Tužba nije povučena, ona je na Privrednom sudu odbijena, uložio sam žalbu Privrednom apelacionom sudu koja je takođe odbijena i sada je u postupku revizija koju sam podneo pred Vrhovnim kasacionim sudom. Ali, nesavesne članove udruženja najviše opterećuje to što bi ja trebalo da zaradim određeni iznos. Oni smatraju da je sporno moje pravo na tu nadoknadu. Međutim, ja sam zaključio i overio kod javnog beležnika ugovor o poslovno tehničkoj saradnji, najpre sa prvim zakonskim zastupnikom Udruženja, koji je bio zvanično registrovan predsednik a potom i sa sadašnjim, takođe zvanično upisanim u registar. U oba slučaja prethodila je jednoglasna odluka Upravnog odbora Udruženja, koja obavezuje članove – kaže Gemaljević.

Objašnjava da je sadržaj tog ugovora bio vezan za sudski postupak koji je pred Privrednim sudom u Beogradu pokrenulo Udruženje „Rit“ protiv PKB-a i Republike Srbije odnosno Ministarstva privrede.

– Ne želim da iznosim bliže detalje iz tog ugovora jer je to poslovna tajna između advokata i klijenta. Tokom sudskog postupka došlo je do mogućnosti da se problem reši vansudskim putem. U skladu sa tim je početkom jula 2020. godine, doneta odluka Upravnog odbora, kao organa odlučivanja Udruženja, da se prihvati predlog sporazumnog rešenja. U skladu sa tim, aktuelni predsednik Udruženja sklopio je sa mnom aneks ugovora koji se isključivo odnosi na obaveze Udruženja prema meni u okviru vansudskog rešenja. Aneksom je precizirano da se ta obaveza reguliše preko Udruženja, što je jednoglasno potvrđeno na novoj sednici Upravnog odbora – ističe Gemaljević.

Dodaje da upravo zbog zaposlenih koji nisu na spisku za naplatu, i koji se nisu odrekli prava na spor, neće povući reviziju podnete tužbe, ali i da će ukoliko i tu odluka bude negativna, podneti žalbu Strazburu. Istovremeno najavljuje da će na fejsbuk stranici Udruženja uskoro biti objavljen spisak za utuženje svih koji ne žele da izmire obaveze prema Udruženju i advokatu.

Od akcija do pomoći

Udruženje „Rit“ osnovano je kako bi oko 3.000 penzionera i bivših radnika PKB dobilo svoje besplatne akcije pre konačne prodaje matične Korporacije. To pravo garantovano je Zakonom o privatizaciji i ostvarili su ga radnici u zavisnim društvima, prilikom izdvajanja iz matične Korporacije i prodaje. Prema računici koja je izvedena na osnovu cene po kojoj je Al Dahri prodat glavni deo PKB-a, država je „zaboravila“ da iz društvenog kapitala, prelaskom u državni izdvoji 15 odsto što iznosi oko 11,8 miliona evra. Čitava prošla godina protekla je u ročištima pred sudom, ali i protestima koje je udruženje organizovalo pri čemu su u više navrata bile blokirane gradske i prigradske saobraćajnice. Proglašenjem epidemije okupljanja su prestala ali su predstavnici Udruženja obilazili ministarstva dok ih je početkom jula primio predsednik Vučić. Tada je dogovoreno da se samo penzionerima isplati nadoknada prema godinama staža provedenim u PKB-u, ukupno nešto više od dva miliona evra, dok su oni koji i dalje rade, bez obzira na staž u tom preduzeću, ostali kratkih rukava. Nema podataka o tome da li su svi penzioneri PKB-a obuhvaćeni ili samo članovi Udruženja.

Spiskovi

Vlada Srbije usvojila je zaključak „kojim se daje saglasnost da se iz sredstava Fonda solidarnosti isplate novčana sredstava bivšim zaposlenima PKB korporacije kojima je utvrđen radni staž u skladu sa Zakonom o penzijskom i socijalnom osiguranju“, navodi se u zaključku koji je usvojen nakon razgovora u kabinetu Vučića. „Fond solidarnosti će isplatiti sredstva iz člana 1 ovog zaključka u ukupnom iznosu od 2.030.100 evra po srednjem kursu Narodna banke Srbije, ekonomska klasifikacija 472900 Fonda solidarnosti u opredeljenim iznosima bivšim zaposlenima navedenim u spisku Republičkog fonda za penziono i invalidsko osiguranje koji je sastavni deo ovog zaključka, a koji je sačinjen na osnovu spiska Udruženja Rit“, precizira se u tom aktu.

Projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.