Doskora gotovo da nije bilo dileme da li će se, pre svega zbog potreba proizvodnje za Fijat, oko Kragujevca graditi severna ili južna obilaznica. U planskim dokumentima, kao veza FAS-a do Koridora 10, pominjana je južna obilaznica, koja je delom već izgrađena. Ona u prigradskom naselju Beloševac ulazi u atar Zastave, gde je već izgrađena saobraćajnica koja tu obilaznicu uvodi u fabrički krug. Trebalo je još da se probije tunel kroz Metino brdo, dužine kilometar i po (najduži tunel u Srbiji), koji bi spojio već izgrađeni deo obilaznice i putnu petlju kod fabričkih kapija FAS-a.
Južna obilaznica, sa tunelom kroz Metino brdo, trebalo je, kako je javnost u više navrata obaveštavana, da bude završena do 2015. godine.
Nedavno se, međutim, ispostavilo da definitivna odluka o tome još uvek nije doneta. Naprotiv, gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović početkom marta izjavio je da će se umesto južne, najverovatnije graditi severna obilaznica, koja je, kako je pojasnio, bolje rešenje za grad. Nadležni za infrastrukturu u lokalnoj samoupravi ovu izjavu poduprli su informacijom da su se sa novom trasom obilaznice saglasili vlada i Fijat.
Na Stevanovićevu izjavu reagovala je stručna i politička javnost u gradu, a u polemikama je ukazivano da se odustajanjem od gradnje južne obilaznice, u nezavidan položaj dovodi čak 80.000 Kragujevčana koji žive s desne obale Lepenice, u delu grada kojim prolaze železničke kompozicije sa gotovim automobilima, kao i najveći broj od nekoliko stotina šlepera koji svakodnevno ulaze ili izlaze iz FAS-a. Tom delu Kragujevca već sada, dok se proizvodnja u FAS-u još uvek zahuktava, preti saobraćajni kolaps i prekid komunikacije sa užim gradskim jezgrom, te nije teško pretpostaviti u kakvoj će se situaciji naći kad sa proizvodnih linija i montažnih traka bude silazilo planiranih 200.000 automobila. Nije teško pretpostaviti da bi saobraćajni kolaps u gradu ozbiljno ugrozio i proizvodni proces u FAS-u. Ove opasnosti su, izgleda, svesni i u toj kompaniji, odakle stižu informacije da Fijat nije dao saglasnost na promenu plana gradnje, jer im prva varijanta koja je najdirektnija veza sa Koridorom 10, znatno više odgovara.
Sada i u gradskoj upravi tvrde da odluka o tome koja će se obilaznica graditi zavisi od dogovora Fijata i Vlade Srbije, koji su, pored ugovora o formiranju kompanije Fijat automobili Srbija, potpisali i aneks o infrastrukturnim projektima, čijom realizacijom treba da se obezbedi nesmetano funkcionisanje FAS-a. Usaglašeni stav Fijata i Vlade Srbije o tome koja će se obilaznica graditi oko Kragujevca trebalo bi da bude poznat do kraja narednog meseca.
U gradskoj upravi i dalje ponavljaju da bi severna obilaznica obezbedila izmeštanje kompletnog tranzitnog saobraćaja iz Kragujevca, a istovremeno i „odgovorila potrebama FAS-a“, dok bi se završetkom južne rešio jedino problem saobraćaja vezan za Fijatovu fabriku. To i nije daleko od istine. Ali, Fijat nije došao ovde da bi rešavao domaće infrastrukturne probleme, već da bi proizvodio automobile za svetsko tržište, od čega i grad Kragujevac i država Srbija već imaju korist.
Tunel košta 20 miliona evra
Jedan od razloga za eventualno odustajanje od završetka južne obilaznice je i cena probijanja tunela kroz Metino brdo, što bi koštalo blizu 20 miliona evra, dok bi izgradnja severne obilaznice, duge oko 17 kilometara, bila jeftinija. Kako izgradnju obilaznice oko Kragujevca, prema ugovoru sa Fijatom, finansira država, spekuliše se da je gradska uprava „probni balon“ o promeni infrastrukturnih prioriteta i obaveza prema Fijatu, pustila u dosluhu sa nadležnima u Vladi Srbije, koji od izvoza Fijatovih automobila i auto – delova proizvedenih u Kragujevcu očekuju prihod od dve milijarde evra godišnje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
