Dogovoren novi savetodavni aranžman Srbije sa MMF

Misija MMF ocenila je da se Srbija dobro nosi s pandemijom i da smo u 2020. imali jedan od najboljih ishoda u

Evropi po pitanju privrednog rasta, što se duguje i snažnom „odgovoru“ nosilaca ekonomske politike, navodi se u saopštenju NBS.

„Ocena MMF je ista kao i prošle godine – na krizu smo reagovali obimnim i pravovremenim paketima mera, s tim što sada ostvarenje za 2020. omogućava i da se ocena kvantifikuje kao jedan od najboljih ishoda u Evropi“, navela je guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković.

Fond ističe da se, potpomognut značajnim merama politika u Srbiji, oporavak Srbije nastavlja u pravom smeru, ali i da su ekonomski izgledi i dalje pod snažnim uticajem neizvesnosti u pogledu trajanja pandemije i tempa vakcinacije u zemljama koje su ključni spoljnotrgovinski partneri Srbije, pa ocenjuju kako „treba da se nastavi s politikama kojima se podržavaju životi ljudi i njihova egzistencija, sve dok se ekonomski oporavak u potpunosti neučvrsti“

U 2021. godini MMF projektuje realan rast bruto domaćeg proizvoda Srbije od pet odsto, a očekuju i nastavak visokih stopa rasta i u srednjem roku, od najmanje četiri odsto.

„Sačuvali smo i bruto devizne rezerve, koje su važan stub finansijske sigurnosti zemlje – na kraju marta one su iznosile 14,3 milijarde evra, za 897,1 milion evra više u odnosu na kraj 2019. godine. Uz priliv stranih direktnih investicija više od tri milijarde evra u 2020. očuvali smo perspektivu privrednog rasta“, ocenila je Tabaković.

Misija, kako u saopštenju ističe NBS, ocenjuje da je potrebno ubrzanje strukturnih i institucionalnih reformi, što svakako jeste put koji je Srbija odabrala i kojim ide, a što će MMF podržati i novim Instrumentom za koordinaciju politika.

Novi aranžman sa MMF neće podrazumevati finansijsku podršku

Novi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) trebalo bi da bude potpisan do sredine ove godine, neće podrazumevati finansijsku podršku, već će biti isključivo savetodavnog karaktera, a trajaće dve i po godine, odnosno do kraja 2023. godine, saopštilo je danas Ministarstvo finansija.

Ministar Siniša Mali održao je danas završni sastanak sa Misijom MMF, koju predvodi šef misije Jan Кes Martejn, a tema razgovora bio je novi aranžman koji treba da bude potpisan sa tom međunarodnom institucijom.

„Neki od predloženih reformskih ciljeva u novom aranžmanu su: usvajanje fiskalnog pravila koje bi ograničilo visinu deficita u odnosu na javni dug, zatim usvajanje Strategije za razvoj tržišta kapitala sa pratećim akcionim planom, usvajanje akcionog plana za implementaciju politike vlasništva u državnim i javnim preduzećima“, navedeno je u saopštenju.

Ministar Mali je istakao da će najvažniji cilj novog aranžmana biti da se sačuvaju postignuti rezultati, kao i da se nastavi sa važnim strukturnim reformama kako bi Srbija mogla da dostigne još veće stope privrednog rasta.

Predstavnici Misije MMF istakli su kako očekuju da privredni rast do kraja godine bude pet odsto, dok u narednim godinama oko četiri odsto.

Sagovornici su se, kako je navodeno u saopštenju, saglasili kako je najvažnije da se sačuva teško stečena reputacija fiskalno sigurne zemlje, kao i da se nastavi sa odgovornom fiskalnom politikom kako bi javni dug ostao pod kontrolom, odnosno kako ne bi prešao 60 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Bez odlaganja transformacije EPS-a u akcionarsko društvo i podele Srbijagasa

Kriza COVID-19 je zadala težak udarac narodu i ekonomiji u Srbiji, kao i u drugim zemljama, iako je smanjenje ekonomske aktivnosti delom ublaženo snažnim odgovorom politike, saopštila je danas Misija Međunarodnog monetarnog fonda po završetku razgovora sa predstavnicima Srbije i potvrdila da je postignut dogovor „na nivou tima“ o novom aranžmanu.

Misija MMF u saopštenju navodi da je postignut dogovor na nivou tima o politikama i reformama koje bi mogle biti podržane novim Instrumentom za koordinaciju politika (PCI), a koji bi, ukoliko dobije podršku Izvršnog odbora MMF u drugoj polovini juna, trebalo da traje do 2023. godine.

„Očekuje se da će ukupni fiskalni deficit dostići sedam procenata BDP u 2021. godini, umesto tri procenta, a javni dug će porasti na 60 procenata BDP“, navela je Misija MMF.

Ocenjeno je da to povećanje pruža prostor za dodatne subvencije zarada, podršku sektorima koji su teško pogođeni krizom, ulaganja u zdravstvo i infrastrukturu i druge sektore, kao i dalju finansijsku pomoć domaćinstvima, uključujući i nezaposlene.

„Kako se fiskalni prostor sužava, preporučujemo da se svaka dalja podrška usmeri direktnije na najugroženija domaćinstva i firme i sektore koji su najviše pogođeni pandemijom“, poručila je Misija, i ocenila da su „neke mere podrške prihodima predviđene rebalansom budžeta mogle biti bolje targetirane“.

Naglasili su da, kada oporavak bude u potpunosti zaživeo, biće važno da se politike preciziraju novim fiskalnim pravilom o udelu duga u bruto domaćem proizvodu.

„Brži i održiviji rast u srednjoročnom periodu zahtevaće unapređenje poslovnog okruženja, vladavine prava, efikasnosti državnih preduzeća i politika zaštite životne sredine“, navodi Misija.

Ocenjuju da je napredak u sprovođenju reformi velikih i neefikasnih državnih preduzeća u Srbiji i dalje je od ključne važnosti, kao i „brzo rešavanje prekomernog oslanjanja na vršioce dužnosti direktora u državnim preduzećima“.

„Transformacija EPS u akcionarsko društvo i podela Srbijagasa treba da se završe bez daljeg odlaganja. Takođe se radujemo brzoj privatizaciji Petrohemije, radi revitalizacije kompanije i smanjenja fiskalnih rizika“, poručila je Misija MMF, koja se vlastima Srbije zahvalila na „iskrenim razgovorima i tesnoj saradnji“.