Dograđuje se stari brend

– Vlada Srbije, pre svega ministarstva ekonomije, finansija i rada, značajno su pomogli fabrici da stane na noge. Najvažnija odluka bila je da se uđe u restrukturiranje, što je u jednom periodu bila relaksacija koja je pomogla da se dođe do sredstava, obezbede krediti i naprav obrt od 500 miliona evra u prošloj godini. Danas, fabrika redovno radi, isplaćuje zarade, porez državi i otkupljuje solidne količine proizvoda od poljoprivrednika, što je od ogromnog značaja za čitavu oblast jugozapadne Srbije – kaže za Danas Radosav Tanasković, zastupnik državnog kapitala u preduzeću.

On, međutim, naglašava da je sada vreme za rešavanja zatečenog duga, koji je pre raskida ugovora bio u otpustu, ali se posle vratio u pređašnje stanje i počeo da se kamati, pa ta obaveza će sve teže moći da se izmiri. Naš sagovornik kaže da sa dugovima prema državi neće biti problema, jer je ona spremna da nađe rešenje. Od komercijalnih dugova najveći je prema Pankomercu, firmom povezanom sa bivšim vlasnikom Budimke, Ananijem Pavićevićem, ali je to pred sudom i tu će se razrešiti. Od ostalih obaveza, najznačajniji je dug prema zaposlenima. Oni, međutim, pristaju da se odreknu kamate za poslednje tri godine, od 2008. kao i da ostatak, koji iznosi oko 500 miliona dinara, svedu na jednu trećinu.

– Taj novac, nekih 150 miliona dinara, potrebno nam je da bismo mogli da očistimo bilanse ali i da sva dosadašnja ulaganja države ne bi bila obesmišljena. Zbog toga je i potpredsednica vlade, Verica Kalanović obećala pomoć, ali neće moći da izdvoji više od 50 miliona dinara. U Ministarstvu poljoprivrede, takođe su zainteresovani da se problem reši, i verujem da će zdušno pomoći ne samo zato što bi bili podignuti prerađivački kapaciteti u zemlji, nego i zbog činjenice da je za Budimku vezano između 1.500 do 2.000 kooperanata čije proizvode otkupljujemo, a moglo bi da ih bude i znatno više, ako bi fabrika bila u stanju uveća obrtna sredstva i da investira u renoviranje klanice – objašnjava Tanasković.

Naš sagovornik naglašava da je brend Budimke i dalje poznat na tržištu, što je pomoglo da se proda sve što je proizvedeno.

– Jako bi se teško probili na tržištu da toga nije bilo. Poslovno ime je jedno od komercijalnih vrednosti preduzeća, a mi za sada nismo želeli da menjamo vizuelni izgled nastao pre dve decenije. Izgleda da je dizajner tada imao futurističku viziju koja se potvrdila kod potrošača, jer je ilustracije radio u akvarelu a ne kao fotografije. Sada će se, međutim, raditi i nova rešenja, jer smo počeli da izbacujemo proizvode koje ranije nismo imali. Pre dve godine, došli smo u proizvodnju koja je imala samo dve vrste dokova, sada ih ima devet, uvećali smo asortiman džemova, dodali novu vrstu visokokvalitetnog, a paletu smo uvećali i novim vrstama ajvara, od kojih će neke biti posebno pakovane kao luksuzan proizvod, što, naravno, opet ima svoju cenu – kaže Tanasković.

On kaže da je jedan od sledećih poteza i renoviranje klanice, koja će biti veliki oslonac brojnim stočarima iz tog kraja. I za firmu bi to bio isplativ posao, jer je obrt u stočarstvu i do tri puta veći nego u preradi voća i povrća, gde takođe nisu aktivirani svi potencijali. Za sada, proizvodnja se odvija u obimu koji dozvoljavaju obezbeđena obrtna sredstva.

– Nažalost, nismo uspeli da uđemo u megamarkete, jer nemamo toliko obrta da bi mogli da ih zarobimo sa rokovima plaćanja koji su predugi, uz rizik da se uopšte ne plati. Da smo to radili, do sada bismo bankrotirali. Mi smo izabrali saradnju sa trgovcima koji imaju 30 do 50 maloprodajnih objekata. Oni redovno plaćaju, poštuju dogovore i mi smo zahvalni na tome. Ni taj obrt nije mali, jer u Srbiji još uvek imate dosta trgovina manjeg obima koje drže veliki deo plasmana. To ćemo koristiti sve dok naša produkcija ne bude prevazišla njihove potrebe. Onda ćemo biti prinuđeni da uđemo u velike sisteme – ističe Tanasković.

On dodaje da će to ne samo uvećati zaposlenost u fabrici, nego će u tu proizvodnju, sa većom izvesnošću, biti uključen i daleko veči broj poljoprivrednika, a krajnji je cilj da Budimka uspe da preradi sve što se proizvede u tom kraju i okolnim regionima. Povezivanje sa kooperantima počelo je još prošle zime, kada je sa proizvođačima održano nekoliko seminara u kojima su obavešteni koju proizvodnju je fabrika planirala za narednu godinu.

– Nažalost, nismo u mogućnosti da garantujemo otkupnu cenu, jer je to nemoguće u sadašnjim uslovima nestabilnog tržišta i variranja kursa. Ali, obećali smo, za sada, da ćemo sve ponuđene količine da otkupimo po tržišnoj ceni. Međutim, ne zatvaramo vrata za drugačiji odnos. Ove godine zaposleni Budimke uradili su na 10 hektara jedan ogledni zasad jabuke. Zbog nedostatka novca, nismo se opredelili za varijantu koja zahteva 250.000 evra po hektaru, sa italijanskim betonskim zidovima i ogradom, već smo išli na sistem koji je podrazumevao samo naše angažovanje i naučna saznanja naših konsultanata. Istina je da smo time prvi rod odložili na godinu dana, ali u kvalitetu sadnica nismo izgubili. Cilj nam je da se taj model raširi po okolini, na privatnim imanjima, da proizvodnja postane masovna i ujednačenog kvaliteta, a mi ćemo tada moći da garantujemo ne samo otkup, nego i najnižu cenu, jer bi najveći deo bio namenjen konzumnom tržištu, a tek prebrane količine završile bi u industrijskoj preradi – ističe naš sagovornik i dodaje da je planirano i da se samo za tu proizvodnju napravi jedna hladnjača, a da se program polako proširi i na ostale kulture, malinu i drugo voće.

Krupni kapital ili mali akcionari

– Za privatizaciju Budimke postoji više izlaznih varijanti. Jedna od njih je da se pojavi krupan kapital koji bi želeo ozbiljno da ulaže. Mene je fascinirala cifra koju su naši privrednici dali za kupovinu slovenačkog Fruktal, a Budimka bi bila daleko isplativija. Ali, ako neko može toliko novca da uloži da bi imao izlaz na EU tržište, ne vidim zašto se to ne bi dogodilo i sa Budimkom. Ali, ako ne bude velikih investitora, Budimka će kroz razvoj, samo u dužem periodu, uspeti da postavi sve kapacitete u funkciju. Dakle, uopšte ne sumnjam da će ona biti snažno preduzeće – kaže zastupnik državnog kapitala Budimke Radosav Tanasković.

I za slavu i za zaradu

U pogonima Budimke, ako bi se svi kapaciteti iskoristili, posao bi našlo oko 350 ljudi, ali bi u značajnoj meri bio uvećan broj kooperanata i pratećih, logističkih delatnosti. Najveći benefit imali bi poljoprivrednici, jer je u jugozapadnoj Srbiji Budimka jedini živi prerađivački kapacitet. „Za narod iz tog kraja, od presudne je važnosti da li fabrika radi. Oni nemaju drugo mesto gde bi ponudili svoje proizvode. Donose nam i po nekoliko desetina tona jabuka na otkup, ali i po nekoliko džakova, kada im je potreban novac da preteraju slavu“ kaže zastupnik državnog kapitala u Budimci.