Doing Business, Doing Corruption

Razlog je interna istraga zbog neregularnosti u ocenama iz izveštaja za 2018. i 2020. godinu prema kojima su najviši zvaničnici Svetske banke uticali da se Kini i Saudijskoj Arabiji poveća rejting, a Azerbejdžanu smanji.

Najistaknutiji službenik Svetske banke koji se pojavljuje u izveštaju je Kristalina Georgijeva, koja je tada bila predsednica Svetske banke, a danas je generalna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda.

Ona je odmah demantovala navode iz istrage i sazvala sastanak odbora direktora MMF-a.

Ukratko, navodi firme Vilmer Hejl koja je sprovela nezavisnu istragu pokazuju da su najbliži saradnici predsednika Svetske banke Jim Jong Kima i to kako su izjavili prema njegovom nalogu, kao i direktorka Svetske banke Georgijeva i njen tadašnji savetnik Simeon Đankov primorali službenike koji rade na Duing biznis listi da promene izveštaj za 2018. godinu (koji je objavljen u jesen 2017) kako bi Kina napredovala za sedam mesta, sa 85. prema originalnom izveštaju, na 78. prema „naštelovanom“.

To se dešavalo u vreme kada su osnivači trebalo da uplate dodatnu tranšu kapitala Svetskoj banci, a vrh banke navodno nije želeo da naljuti jednog od velikih akcionara, Kinu.

Drugi slučaj je Saudijske Arabije iz izveštaja za 2020. godinu (objavljen u jesen 2019) gde je Simeon Đankov, inače osnivač ove liste 2004. godine, prema izveštaju, urgirao da se Saudijskoj Arabiji dodaju poeni kako bi preskočila Jordan i našla se na prvom mestu Top 20 zemalja sa najvećim napretkom u toj godini. Saudijska Arabija je skočila za 30 mesta na DB listi lakoće poslovanja.

„Kada mera postane cilj, prestaje da bude dobra mera“, ovo je jedna od varijanti izjave ekonomiste Čarlsa Gudharta, koja se u celini može primeniti na Duing biznis listu.

Naime, zemlje u razvoju su u prethodnoj deceniji u trci za stranim investitorima radile svakakve stvari, a jedna od njih je i vođenje ekonomskih politika tako da što brže napreduju na listi Duing biznis.

Recimo Indonezija i Indija su sprovodile reforme sa ciljem da se popnu što više na listi, Ruanda je čak osnovala i ministarstvo za to. I Srbija je među njima.

Od 2014. godine osnovana je Zajednička grupa Vlade Srbije za unapređenje pozicije Srbije na Duing biznis listi kojom predsedava potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović, a čine je ministri i predstavnici ministarstava finansija, privrede, trgovine, turizma i telekomunikacija, državne uprave i lokalne samouprave, pravde, građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i ministar bez portfelja zadužen za inovacije i tehnološki razvoj.

Takođe, članovi ove radne grupe su gradonačelnik Beograda, predsednik PKS, direktorka Republičkog sekretarijata za javne politike, direktori APR-a i Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu, direktor „Vetroelektrane Balkana“ i predstavnici Naleda.

Dakle, sam vrh države je upregnut da Srbija skoči na ovoj listi i to se i desilo. Od 2014. do 2020. Srbija je se popela uz lestvicu sa 94. na 42. mesto, mada je na početku tog perioda promenjena metodologija koja nam je značajno pomogla u napretku.

Najbolji rezultat napravljen je u izdavanju građevinskih dozvola gde smo sa 186. mesta skočili čak na 9. digitalizacijom ovog procesa, Dalje, ovome su doprineli ukidanje pečata za privredu, lakši upis imovine u katastru, unapređen stečajni postupak i prava manjinskih akcionara.

Svetozar Tanasković sa Ekonomskog fakulteta ističe da je jedan od problema sa DB listom što je pratila uglavnom koji su propisi doneti, ali ne i njihovu primenu.

„Pristup koji je Srbija imala zajedno sa drugim zemljama koje su aktivno radile na poboljšanju pozicije na listi ulazeći detaljno u metodologiju i pojedinačne pokazatelje po meni predstavlja pogrešan pristup iz pozicije čemu DB lista služi. Problem je što je vremenom ovaj indikator kao i drugi slični postao cilj reformi umesto putokaz u kom smeru bi trebalo fokursirati napore ka unapređenju poslovnog ambijenta. Rezultati su na kratak rok očigledni, ali se bojim da se po pitanju dugoročne konkurentnosti poslovnog ambijenta Srbija ipak nije toliko približila razvijenim zapadnim tržištima koliko bi mogli da mislimo na osnovu DB liste“, napominje on.

Zoran Drakulić, predsednik Kluba Privrednik, ističe da se ti skokovi Srbije na listi slabo primećuju u poslovanju.

„Znamo kako dolaze inostrane kompanije, sa subvencijama i tretmanom povoljnijim od domaćih preduzeća. A domaće firme, one se snalaze. Mi imamo određene probleme u poslovanju već dugo, ali nema tu nekog posebnog napretka. Ono što mi tražimo je da imamo isti tretman kao strane firme, jer bez domaćih investicija nema razvoja“, napominje Drakulić.

Duing biznis lista ne uzima u obzir sve uslove poslovanja, kao što su veličina tržišta, kvalitet obrazovanja ili platežna sposobnost stanovništva, već se bavi kvalitetom i primenom regulatornog okvira u 10 ključnih oblasti poslovanja – otpočinjanje poslovanja, dobijanje građevinske dozvole, dobijanje priključka na elektrodistributivni sistem, registrovanje imovine, dobijanje kredita, zaštita manjinskih akcionara, plaćanje poreza, prekogranična trgovina izvršenje ugovora i rešavanje stečaja.

Poslednjih godina sve su češće ocene da je Duing biznis lista zaostavština neoliberalnog pogleda na svet gde je primarni cilj što efikasnije i jeftinije poslovanje kompanija. Recimo, indeks nagrađuje smanjenje poreza bez obzira na posledice na rashodnoj strani, nagrađuje ukidanje ili smanjenje izdataka ili taksi za ekologiju ili kažnjava povećanje doprinosa za socijalnu i zdravstvenu zaštitu.

Jelena Žarković, profesorka na Ekonomskom fakultetu, ocenjuje da se po predstavljanjima izveštaja svake godine moglo zaključiti da je to državni projekat.

„Ispostavilo se nije samo kod nas bilo tako i da su mnoge zemlje ciljale rang na toj listi. Ipak, iz toga je sigurno proizašlo i nešto dobro, recimo dobijanje građevinskih dozvola jeste skraćeno. Treba, na globalnom nivou napraviti analizu koliko je dobrog donela Duing biznis lista, a koliko je samo bila šminka“, smatra Žarković.

Promena naziva radne grupe

Potpredsednica Vlade i ministarka MRE Zorane Mihajlović najavila je da će predložiti da se postojeća Zajednička grupa za unapređenje pozicije Srbije na listi Svetske banke Duing biznis rekonstruiše i preraste u radnu grupu za bolje poslovno okruženje i privlačenje novih investicija.

„Reforme koje smo sprovodili u prethodnom periodu dale su rezultate u vidu boljeg poslovnog okruženja, otvaranja radnih mesta i činjenice da je Srbija prepoznata kao lider u regionu po prilivu direktnih stranih investicija. Nastavićemo na tome da radimo i ubuduće, zajedno sa svim našim međunarodnim partnerima, uključujući i Svetsku banku, jer je od samog rangiranja mnogo važnije što je bolji ambijent doprineo rastu BDP-a i novim investicijama. Najbolji primer toga je e-dozvola, koja će proces dobijanja građevinske dozvole činiti lakšim, bez obzira na to da li postoji Duing biznis lista“, rekla je ona.

Mihajlovićeva je dodala da svaka reforma koja je bila pozitivno ocenjena i na Duing biznis listi bila važno dodatno priznanje, a ne svrha reformskih aktivnosti Vlade Srbije.

„U sprovođenju reformi vodili smo računa o svim značajnim rang-listama i njihovoj metodologiji, uključujući i listu Duing biznis, kao i uspešnim primerima reformskih procesa sprovedenih u drugim zemljama, a koji mogu da pomognu da napravimo još bolji ambijent za investicije u Srbiji. Napredak Srbije na Duing biznis listi bio je rezultat odlučne politike Vlade da se stvori poslovno okruženje koje će biti atraktivno kako za domaće, tako i za strane investicije i doprineti boljim uslovima života svih građanki i građana Srbije“, ocenila je Mihajlovićeva.

Kome idu zasluge

Za Duing biznis listu i Srbiju vezana je i jedna anegdota ili čak i sukob unutar Vlade. Naime na predstavljanju izveštaja DB 2018, premijerka Ana Brnabić za fantastičan rezultat pohvalila je NALED, koji je deo Radne grupe, a odakle je Brnabić ušla u Vladu. Zorana Mihajlović u čijem resoru su se nalazile građevinske dozvole, čije unapređenje je najviše doprinelo skoku na listi, se vidno iščuđavala i kolutala očima uz nevericu, što je kasnije danima bila tema medija.