Dojče vele: Kakvu budućnost ima litijum?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Zelena nuklearna energija.. pa bukvalno, nikad zelenije đubre nakon eksploatacije.. bar su tako u crtaćima crtali te radioaktivne šipke itd. Još smo daleko od toga da se ceo krug zaokruži. Sada nam guraju neke priče o korišćenju, bez ulaska u proizvodnju i kasnije rashodovanje.. Vrlo moguće da uskoro i neće biti bitno..

2. Mlacenje prazne slame bez naucnih osnova – samo priprema za naroda za interese kompanija

3. Vode je sve manje a narocito pijace tako da ce to biti prvenstveno vazno. Zagadjenja koriscenjem fosilnih goriva je diskutabilno, jer pominjanje elektricnih automobila, priznajem dobra stvar, ali niko ne prica o tome sta sa iskoriscenim litijumskim baterijama, sta i kako sa njima jer je reciklaza zbog svojstva lake zapaljivosti u burne reakcije pri tome, skoro nemoguca i za sada nema resenja, mozda roboti ali i to je upitno, kada i kako. Znaci duplo zagajenje jer koliko sam razumeo neke strucnjace rekose nije bas to tako cista energija a najmanje sa litijumom, zato se i ide na druge izvore za proizvodnju baterija kao sto je Natrijum Jonske baterije. A ima tu price i sa gvozdenih prahom pa jos mnogo toga sto je u povoju i razvoju jer ocigledno litijum nije taj PRAVI. Ziveli

4. Priča o energentima je svetska priča (problematika) i dugo će svuda biti u fokusu. Najveći problem što se ništa ne rešava (sagledava) sistematski i planski nego samo stihijski, pojedinačnim (tog trenutka ‘popularnim’) ‘akcijama’ (kada globalni bogataši – ‘vlasnici naših života’ – odluče da će da se dodatno bogate rudarenjem i preradom litijuma svi ‘navale’ na litijum a niko ne sagledava katastrofalne i dugoročne posledice tog čina a kada dođe dan kajanja, a uvek do njega dođe, gotovo ništa se ne može uraditi za eliminaciju štete). Dok se priča i ‘juri’ za litijumom, nuklearnom energijom (prerada i odlaganja nuklearnog otpada je svetski problem ali se o njemu ne govori) … nemilosrdno se uništavaju milioni hektara šuma (npr. u Brazilu), zagađuje i trajno uništava pijaća voda (koja je već sada nejvredniji planetarni resurs) ili plodno zemljište. Postoje resursi koje bi smo mogli da koristimo na opštu dobrobit ali nauka bez finansija ne može da radi a običan narod nije dovoljno informisan (krupni kapital dozvoljava ‘priču’ samo kada je u njihovom interesu) a tu pored energija koje se već koriste (vetar, sunce, talasi) treba pod hitno uvrstiti usavršavanje toplotnih pumpi koje bi pomogle čak i u borbi protiv klimatskih promena …