Dok farmeri pregovaraju sa državom, u prodavnicama meso već poskupelo

Povodom cene mesa, farmeri su imali sastanak u Ministarstvu poljoprivrede sa predstavnicima Robnih rezervi, a jedino što se zna sa tog skupa jeste se govorilo o tome da su proizvođači u teškoj situaciji i da se dovodi u pitanje ulazak u novi ciklus uzgoja. Čak ni poskupljenje od 20 odsto koje se pominje, ne garantuje da sanaciju dosadašnjih gubitaka u proizvodnji.

Nenad Budimirović iz Udruženja za stočarstvo Privredne komore Srbije kaže za Danas da „konkretnih najava o poskupljenju nema“, ali da se posle jednog dugog perioda niskih cena tovljenika sada očekuje nekon poskupljenje žive stoke, na koje će verovatno odreagovati i trgovci.

– Razlog je rast cena žitarica, kukuruza i posebno soje koja je došla na 80 dinara, što je nezapamćeno u poslednjih 20 godina. Drugi razlog je smanjena potrošnja, pa dolazimo u kontradiktornu situaciju da ima mesa, ponuda je dobra ali cene rastu zbog skupljih komponenti za stočnu hranu. Mi smo izvezli dosta kukuruza i sada sa privrednicima koji su u tom biznisu razgovaramo da treba misliti o tome kako stojimo sa zalihama za svoje potrebe – kaže Budimirović i dodaje da je dodatni pritisak na pad tržišnih cena žive stoke u prvom kvartalu prošle godine uticao i nekontrolisani uvoz smrznutog mesa iz Evropske unije, gde su se pojavili viškovi jer je Kina prestala da uvozi zbog pojave svinjske kuge.

Dodaje da može da se očekuje i intervencija iz Robnih rezervi, takve inicijative stočara bile su prisutne u razgovorima u Ministarstvu, ali naglašava da bez obzira na to koliko se država uključi, to nije sistemsko rešenje već „gašenje požara“ iako je i to bolje nego da se ništa ne preduzme.

– Ukoliko Robne rezerve budu intervenisale, to neće biti u „živom“ novcu koji je farmerima i ratarima sada najpotrebniji jer ide vreme setve i poljskih radova, već se radi o otkupu kukuruza i u tom slučaju najbolje bi bilo kada bi se on plasirao u tov stoke. Ali, pitanje je da li će posle ovakvih oscilacija sa cenama neko da se odluči da uđe u novu turu proizvodnje – kaže Budimirović.

On ne očekuje zbog tih problema nestašicu mesa na tržištu, jer „trgovci će se snaći“, ali kaže da je cilj očuvati domaću proizvodnju, proizvesti dovoljno za svoje potrebe i za tržne viškove, što će se ovakvim radom teško ostvariti. Ističe i da treba razmišljati o bilansima kukuruza, šta se očekuje u julu ili avgustu a veruje i da bi se situacija malo mogla popraviti nakon popuštanja mera za suzbijanje pandemije, jer bi rad ugostiteljskih i turističkih objekata malo mogao da povuče potrošnju i tražnju.

Predrag Božin iz poljoprivrednog dobra Kamendin koje ima zaokružen proces od ratarske proizvodnje, farme svinja i junadi do klanice i maloprodaje, potvrđuje da teška situacija potiče pre svega od rasta cena komponenti za ishranu stoke.

– Te sirovine su jako poskupele i proizvodna cena mnogo je veća nego prodajna kada je reč o živoj stoci, u nekim slučajevima razlika je i 40 i 50 dinara po kilogramu. Do skoro su tovljenike prodavali po 110, 115 dinara za kilogram, a u proizvodnji ih to košta i do 160, pa farmeri sada ne posluju sa „pozitivnom nulom“, nego sa velikim gubicima i mnogi od njih će propasti. Kod junetine je situacija nešto povoljnija iako je već godinu i po proizvodna cena veća od prodajne, ali se to donekle „pegla“ preko državnih subvencija – kaže Božin i dodaje da bi intervencija preko Robnih rezervi puno značila proizvođačima.

Prema njegovim rečima, rast cena proizvodnje odraziće se i u maloprodaji, ali klaničari pokušavaju to da ublaže jer su i sami svesni kupovne moći stanovništva. Kaže da klanična industrija nekako izdržava ali farme više ne mogu, a najugroženiji su mali proizvođači, mnogi od njih će propasti. Čak i kada se cene podignu, oni neće moći da obnove proizvodnju pa je moguće da će u ponudi biti manje svežeg mesa, što će se opet odraziti i na cenu, zaključuje Božin.