Dok privatni kapital podiže obnovljive izvore energije, država samo pravi pilot projekte

Gradnju vetroparka snage 60 megavata EPS počinje na lokacijama Drmno, Petka, Ćirikovac i Klenovnik, gde su iscrpljeni kopovi uglja i gde su bila smeštena odlagališta termoelektrana i kopova “Kostolac“. Prema rečima rukovodioca tog projekta EPS-a Predraga Đorđevića investicija je vredna više od 110 miliona evra i trebalo bi da bude završena do kraja sledeće, a vetropark “Kostolac” na mreži početkom 2025. godine.

Sastoji se od 20 vetroturbina, snage po 3,3 megavata, planirana godišnja proizvodnja je 184 miliona kilovat-časova, što je dovoljno za snabdevanje zelenom električnom energijom oko 30.000 domaćinstava.
Projekat se finansira iz kredita KfW banke u vrednosti od 80 miliona evra i realizuje u skladu sa strateškim ciljevima Srbije u oblasti obnovljivih izvora energije, utvrđenih Strategijom razvoja energetike do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine.

EPS-u su odobrena dodatna sredstva u iznosu od 30 miliona evra od Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF). Ugovor za pružanje konsultantskih usluga na projektu je potpisan sa konzorcijumom „Fichtner“ i „Energoprojekt Entel AD“.

Za isporuku vetrogeneratora, stubova, trafostanice i razvodnog postrojenja ugovor je 2022. potpisan sa konzorcijumom „Siemens Gamesa Renewable Energy A/S“ Danska i „Siemens Gamesa Renewable Energy“ Beograd.

Solarna elektrana „Petka“, prvo takvo postrojenje u EPS-ovom ogranku Termoelektrane i kopovi “Kostolac“, gradiće se, prema rečima zamenika šefa tog projekta Gorana Bure, na spoljašnjem odlagalištu površinskog kopa „Ćirikovac 2“ i imaće planiranu godišnju proizvodnju od 15,6 gigavat-sati. Solarni paneli prostiraće se na površini od 11,6 hektara a instalisana snaga će iznositi 9,75 megavata. Planirana vrednost investicije je 1,36 milijardi dinara i finansira se sredstavima EPS-a.

Predviđeni rok za realizaciju projekta je 15 meseci od trenutka kada se izvođač uvede u posao. Očekuje se da SE „Petka“ bude na mreži krajem 2024. godine. Period povrata uloženih sredstava je 12 godina, dok je period eksploatacije elektrane 25 godina.

U EPS -u kažu da razvijaju i druge projekte koji koriste obnovljive izvore energije, među njima i solarne panele na krovovima postrojenja Termoelektrane “Nikola Tesla A i B”. Planirano je i da se u budućnosti grade solarne elektrane na pepelištima i odlagalištima kako bi se, kako ističu u tom preduzeću, na najefikasniji način iskoristile te lokacije.

U Srbiji je dosad izgrađeno osam vetroparkova, snage 400 megavata, i svi oni su u vlasništvu privatnog kapitala, pretežno stranog. Izgrađeni solarni kapaciteti u Srbiji su, bar u ovom trenutku, znatno manji, a najveća je elektrana “DeLasol” u Lapovu, snage 9,9 megavata, koja na godišnjem nivou proizvodi 15.000 megavat-sati struje što je dovoljno da se podmire potrebe za strujom oko 2,100 domaćinstava.

Inače, izgradnja vetroparka u Kostolcu najavljena je još 2012. godine, tada je naime bilo saopšteno da će njegova snaga biti 30 megavata, da će radovi početi 2013. a da bi prvi energenti iz njega mogli da poteknu u drugoj polovini 2014. godine. Izgradnja solarne elektrane je pak najavljena 2017. godine. Drugim rečima, da su nadležni dali saglasnost EPS-u da realizuje ta dva projekta vetropark i solarna elektrana bi već odavno bili izgrađeni na prostoru termoelektrana i kopova “Kostolac”.

Stručna javnost u Srbiji ističe da ne postoji nijedan racionalan razlog za dominaciju privatnog kapitala u vlasništvu nad obnovljivim izvorima energije te da u Kostolcu ne treba stati na nivou pilot projekta već da bi i EPS, kao državno preduzeće, trebalo da gradi što više OIE. Jedan od razloga je i taj što bi EPS tako dolazio do jeftinije električne energije nego da je kupuje od proizvođača iz obnovljivih izvora na aukcijama te bi ta sredstva mogao da usmeri u druge svrhe, poput remonta postrojenja i kupovinu potrebne opreme. Takođe, benefit od toga da EPS ima što više postrojenja iz obnovljivih izvora imali bi i potrošači jer za tu struju ne bi morala da se plaća taksa za obnovljive izvore energije, pa bi računi građana, bar kad je reč o toj dažbini, bili manji.

Profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Nikola Rajaković kaže za Danas da su EPS-u obnovljivi izvori energije u sopstvenom vlasništvu nužni i da nema razloga da ih ne gradi a da bi država kao vlasnik to trebalo da mu omogući.

– U interesu EPS-a je da gradi obnovljive izvore i država bi trebalo da stvori uslove da do toga i dođe u punom kapacitetu. Naravno, sa druge strane to ne znači da treba gušiti privatnu inicijativu u sektoru obnovljivih izvora energije. Naprotiv, ona je nužna ali je isto tako nužno da tu bude prisutan i državni kapital. Privatni i državni sektor kada je reč o obnovljim izvorima energije ne treba da budu konkurencija jedan drugom već je potrebno da između njih postoji sinergija. To je svakako u interesu elektroenergetskog sistema i potrošača – navodi naš sagovornik.

Stručnjak za energetiku Željko Marković kaže za Danas da je izgradnja obnovljivih izvora korisna i isplativa za EPS te da bi zbog toga država kao vlasnik preduzeća takvu orijentaciju trebalo da podstiče i pospešuje.

– Treba istaći da država na tom planu već ima inicijativu jer će finansirati izgradnju reverzibilne hidroelektrane “Bistrica” i jedan gigavat solarnih kapaciteta i to će nakon što bude završeno ustupiti na upravljanje Elektroprivredi Srbije. Međutim, to ne znači da ne treba odobriti EPS-u da i sam razvija projekte vezane za izgradnju vetroparkova, solara i drugih obnovljivih izvora. EPS-u se više isplati da struju iz OIE proizvodi nego da je kupuje a dobro je i za potrošače jer se za one količine struje dobijene na taj način ne obračunava taksa za obnovljive izvore energije – navodi Marković.

Generalni sekretar Udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić smatra da je izgradnja vetroparka i solarne elektrane u Kostolcu dobar potez EPS-a.

– Ne vidim nijedan razlog da EPS ne gradi obnovljive izvore energije, u onoj meri u kojoj je to održivo. Za to preduzeće je bolje da ima sopstvenu proizvodnju iz obnovljivih izvora nego da je u potpunosti kupuje od privatnika. To rešenje je bolje i za potrošače – zaključuje Vuletić.