Dokle će još rasti kamatne stope na evro: Tržišta i centralne banke na drugačijim pozicijama

Međutim, ostaje nepoznanica koji je nivo kamatnih stopa potreban da bi se inflacija vratila na cilj centralnih banaka, što u slučaju evrozone znači oko dva odsto.

„Premda postoje jasni znaci pada stopa inflacije kada je reč o hrani i energentima, druge oblasti, kao što su usluge, znatno je teže proceniti“, navodi se u istraživanju Erste grupe o kretanju kamatnih stopa u evrozoni.

Tržišta očekuju da nakon daljih povećanja kamatnih stopa tokom predstojećih meseci, uslede ponovna smanjenja kamatnih stopa u evrozoni već na leto. S druge strane, predstavnici centralnih banaka ne očekuju smanjenja kamatnih stopa u toku cele 2023. godine.

Ovo ukazuje da ni 2023. godina neće biti laka, jer pitanje je koliko ekonomija mora usporiti da bi se zauzdala inflacija.

„Inflacija u evrozoni najvećim delom dolazi direktno sa strane ponude. Nestašice, kao kasnu posledicu pandemije, pratio je snažan porast cena energenata i hrane, intenziviran ratom u Ukrajini. Više kamatne stope protiv toga nemaju puno efekta. Međutim, istovremeno su se povećali inflatorni pritisci kako su kompanije sve više prenosile veće troškove. ECB treba da drži te trendove pod kontrolom i da spreči da viša inflatorna očekivanja postanu norma. Način da se to postigne je da se uspori ekonomija, preko strože monetarne politike“, objašnjavaju bankari.

Ali pitanje je koliko ekonomija morati da se uspori da bi se zaustavilo povećanje kamatnih stopa. Čak i u Savetu ECB mišljenja su različita.

„Jasno je da će uticaj cena hrane i energenata na inflaciju opasti ove godine, a samim tim doći će i do pada stope inflacije. Pored toga, slabija ekonomska situacija trebalo bi generalno da utiče na usporavanje inflacije. Međutim, još uvek nema naznaka da će se to dogoditi. Mesečna povećanja cena u baznoj inflaciji ubrzana su od leta i njihova dinamika ne usporava. To znači da je povećanje kamatne stope od 50 baznih poena na početku februara gotovo izvesno“, navodi se u saopštenju Erste grupe uz napomenu da je putanja kamata nakon toga neizvesna.

Za to je presudno pitanje kada će popustiti mesečna dinamika bazne inflacije.

„Porast tokom proteklih nekoliko meseci potiče najvećim delom iz usluga, a, u okviru njih, uglavnom iz turizma. Nagomilana tražnja nakon godina pandemije verovatno je bila odlučujući faktor. Pored toga, cene hrane i energenata ostaju na višem nivou iz prethodnog perioda, što bi takođe trebalo da popusti. Međutim, možda će biti potrebno određeno vreme dok podaci ne ubede ECB“, stoga stručnjaci Erste grupe očekuju još jedno povećanje stope za 50 baznih poena u martu i poslednje povećanje stope za 25 baznih poena u maju.

U evrozoni gotovo dve trećine inflacije potiču od cena energenata i hrane. Premda su veleprodajne cene u obe oblasti već opale, u određenim slučajevima znatno, to se dosad jedva prenelo na potrošačke cene.

U toku 2023. godine energenti, kao i hrana, trebalo bi da sve manje doprinose inflaciji.

Energenti i hrana samim tim predstavljaju deo inflacije kod kog se ne postavlja pitanje da li će doći do pada, već samo kada će se to dogoditi.

„Teže je proceniti baznu inflaciju, odnosno sve ostale oblasti na koje se odnosi trećina stope inflacije. U tom kontekstu, efekat transmisije viših troškova energenata za kompanije kao i naknadni efekti pandemije igraju određenu ulogu. Potonji uključuje efekte sustizanja (turizam), investicije u stambeni prostor i nestašice (prouzrokovane merama izolacije). Ti faktori bi takođe trebalo da postepeno nestaju“, navode bankari.

Faktor koji je najteže utvrditi je kako će se kretati ukupni prihodi u ekonomiji.

To uključuje ne samo zarade zaposlenih, već i prihode samozaposlenih i dobit preduzeća. Pitanje je da li se visoka inflacija predviđa u budućnosti i da li će zaposleni i preduzetnici tražiti sve više stope rasta svojih prihoda.

Sa stanovišta ECB-a, način da se to spreči je da se uspori ekonomija putem viših kamatnih stopa. Istraživači Erste grupe trenutno ne vide veliki rizik da će zarade zaposlenih podstaći rast inflacije.

S druge strane, kompanije su bile u mogućnosti da određuju cene u turbulentnom okruženju od 2021. godine i to su koristile. Tek treba videti kakav će uticaj u tom pogledu imati usporena ekonomija i pad cena energenata.