Dokle je Srbija stigla u usklađivanju sa EU po pitanju zaštite konkurencije?

Pomoćnik ministra pri Ministarstvu unutrašnje i spoljne trgovine Žarko Malinović naveo je da je posle evrofanatizma koji je vladao početkom dvehiljaditih godina, sada 23 godine posle,  situacija promenjena, ali kako dodaje, ne našom krivicom.

„Sve što mi radimo dve decenije unazad pokazuje da mi nismo odustali od evropskog puta uprkos izazovima. Međutim, entuzijazam druge strane je na niskom nivou“, kazao je on.

Malinović je podsetio da je Srbija još 2013. godine donela Zakon o zaštiti konkurencije, koji je bio u skladu sa propisima EU.

Takođe, on je naveo da je i Zakon o uslugama usklađen sa svim našim institucijama i sa instrukcijama iz Brisela, ali da su političke okolnosti takve da taj posao mora da sačeka formiranje nove vlade.

On je naglasio da je važno da se više u Srbiji bavimo samim sobom.

„Moja lična očekivanja danas su daleko manja u odnosu na 2002. godinu, ali suštinski je važno da sve radimo zbog sebe, makar nikad ne bili deo EU“, poručio je Malinović.

On je naglasio da je važno da državne institucije budu otvorenije i transparentnije prema javnosti, kao i da je konkurencija najbolja brana od svih zloupotreba na tržištu.

Siniša Milošević iz Komisije za zaštitu konkurencije istakao je da je ta Komisija u poslednjih nekoliko godina postigla značajne korake napred u pogledu usklađivanja sa praksama EU.

On je dodao da to nije lak zadatak s obzirom na dinamiku promena koje konkurencija zahteva.

„Kroz analize i istraživanja identifikovani su ključni faktori koji oblikuju tržište i regovali smo kada je to bilo potrbno“, poručio je Milošević.

On je naglasio da je Komisija za zaštitu konkurencije primer uspešne institucije koja unapređuje svoju praksu, ali i radi na podizanju svesti o zaštiti konkurencije.

„Cilj nam je da se i dalje usklađujemo sa praksama EU, promovišući fer praksu konkurencije na tržištu Srbije“, naveo je on i dodao da se misija Komisije u usklađivanju oslikava u konkretnim podacima, koje oni transparentno objavljuju.

Gordana Lukić iz Komisije za zaštitu konkurencije objasnila je da Komisija učestvuje u pregovaračkom procesu tako što izvršava obaveze koje spadaju u njen domen i kroz efikasnu primenu zakona.

„To omućava pravnu sigurnost učesnika na tržištu“, istakla je ona.

Lukić je navela da svi koji se bave bilo kojom ekonomskom akivnošću znaju koliko je značajno slobodno i fer tržište, kao i fer konkurencija.

Ona je podsetila da povreda konkurencije obuhvata kartele, kao i koncentracije koje obuhvataju različita spajanja, akvizicije i različita ulaganja.

Lukić je pojasnila i da kontrola državne pomoći nije u nadležnosti Komisije za zaštitu konkurentnosti.

Ona je istakla da kao rezultat ocene Evropske komisije, ne postoji nijedno sporno merilo za otvaranje poglavlja koje bi bilo u nadležnosti Komisije.

„Sve aktivnsoti za koje je Komisija za zaštitu konkurencije zadužena ne pojavljuju se kao problem za otvaranje klastera. To ne znači da nema prostora za naš napredak“, kazala je Lukić.

Ona je pojasnila da je zaštita konkurencije jedna živa materija, pre svega, jer se i tržište brzo menja i dinamično je.

„I sama Evropska komisija donosi nove akte i mi smo bez obaveze od strane njih procenili da je neophodno da izvršimo reviziju, odnosno da donesemo neke nove uredbe“, rekla je Lukić.

Kako je dodala, razvoj tržišta zbog značaja inteneta i novih tehnologija nametnuli su potrebu da se neka pravila revidiraju.

Koordinator Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) za Klaster 2 Dušan Protić izjavio je da nedostaje nekoliko elemenata kako bi Evropska komisija ocenila da su u potpunosti ispunjena sva merila za otvaranje Poglavlja 8 – politika konkurencije i dodao da su sva neispunjena merila vezana za oblast kontrole državne pomoći.

„Poglavlje 8 je jedno od onih gde se u dužem vremenskom periodu ne može beležiti neki veliki napredak barem kada je reč o konkretnim koracima i ispunjavanju merila za otvaranje poglavlja“, rekao je Protić.

On je rekao da je deo koji se odnosi na „zaštitu konkurencije ocenjen kao zadovoljavajući, da je ispunjen“.

Protić, koji je predstavnik Centra za evropske politike, naveo je da je ostao niz otvorenih pitanja koja se više odnose na primenu, na dokazivanje da se sprovodi uspostavljeni mehanizam.

„Donet je nov Zakon o kontroli državne pomoći, osnovana je nezavisna samostalna Komisija za kontrolu državne pomoći i ona je dosta učinila na usklađivanju podzakonskih akata i na prilagođavanju prakse onome što je potrebno, ali opet nedostaje nekoliko elemenata kako bi Evropska komisija dala ocenu da su u potpunosti ispunjena sva merila za otvaranje tog poglavlja“, rekao je Protić.

On je ukazao da je Poglavlje 8 najteže poglavlje u Klasteru 2, koji se odnosi na unutrašnje tržište, kao i da činjenica da postoji zastoj sa otvaranjem tog poglavlja utiče i na druga poglavlja u okviru tog klastera u kojima je Srbija ostvarila određni napredak poslednjih godina.

„Potrebno je više pažnje i fokusa kako bi bili ispunjeni uslovi i kako bi pomerili s mrtve tačke Poglavlje 8“, ocenio je Protić.

Prema njegovim rečima, Poglavlje 8, odnosno zaštita konkurencije, „jedna je od najkompleksnijih i najdelikatnijih oblasti javne politike u procesu pristupanja EU“.

Protić je rekao da u toj oblasti ima „puno zanimljivih tema koje se otvaraju“ i podsetio da je Centar za evropske politike nedavno pokrenuo inicijativu pred Komisijom za zaštitu konkurencije da se pokrene postupak ispitivanja povrede konkurencije na tržištu mobilnih operatera u Srbiji.

On je podsetio da su 1. marta i 1. aprila sva tri operatera mobilne telefonije koji posluju u Srbiji gotovo istovremeno podigla cene u sličnom procentu.

„To su po našem stavu, na osnovu uporednih predmeta, iskustava, standarda prakse Evropskog suda indikatori koji snažno ukazuju na moguću povredu konkurencije, takozvanog restriktivnog sporazuma“, rekao je Protić navodeći da bi Komisija za zaštitu konkurencije trebalo da pokrene istragu.