Dokle se stiglo sa digitalizacijom u Srbiji: I dalje se 95 odsto zahteva predaje na šalteru

Zato ne čudi podatak da su 95 odsto zahteva građani i privreda predali na papiru, odnosno na šalteru.

Razvoj Portala eUprava i pandemija korona virusa u velikoj meri popularizovali su administrativne procedure „na klik“, ali punu sliku razvijenosti elektronskih usluga u Srbiji daju i podaci sa lokala.

Novo istraživanje NALED-a, sprovedeno, uz podršku Evropske unije, u okviru projekta Lokalni indeks eUprave, potvrdilo je da postoji velika potreba za snažnijom podrškom gradovima i opštinama u razvoju elektronskih usluga i zaštiti podataka o ličnosti, unapređenju kadrovskih kapaciteta i infrastrukture za elektronsko poslovanje.

“Svega 14 odsto gradova i opština strateški razmišlja o razvoju elektronskih usluga, što dokazuje i činjenica da za razvoj eUprave opštine u proseku izdvajaju svega 40.000 evra godišnje, a ako izuzmemo one najuspešnije prosečni budžet pada na 8.500 evra”, kaže Željko Tomić, predsednik Saveza za eUpravu u NALED-u i direktor kompanije OSA računarski inženjering.

Kada izostanu i ti osnovni preduslovi za razvoj, jasno je, ističe, zašto se nalazimo u situaciji da samo 10 odsto gradova i opština u Srbiji ima više od 90 odsto digitalizovanih postupaka.

“Podaci iz istraživanja pomoći će nam da do kraja leta rangiramo lokalne samouprave po nivou razvijenosti eUprave i tako dobijeni LEI indeks poslužiće da promovišemo dobre primere sa vrha liste, ali i da putem obuka i izradom Vodiča najboljih praksi podržimo one opštine koje su zabeležile slabije rezultate”, kaže Tomić.

Prema njegovim rečima, stanje infrastrukture je takvo da je pretežna starost računara koji se koriste za vođenje postupaka između pet i osam godina, dok samo petina opština ima noviji hardver.

Upitna je i bezbednost podataka koji su pohranjeni u njihovim bazama budući da polovina gradova i opština ima licence za sve programe, a interesantno je, kako kaže, da 14 odsto nema licencu ni za jedan program koji koristi.

“Istraživanjem smo identifikovali bezbednosne nedostatke računarske mreže, koji ih dodatno čine ranjivim na hakerske napade. Svega desetina gradova i opština ima veb prezentacije na .gov domenu, dok nešto manje od polovine zapošljava samo jednog IT stručnjaka, a 11 odsto nema nijednog. Kada je reč o njihovoj osposobljenosti za uspostavljanje i održavanje bezbednosti sistema, dve trećine ističe da nijedan njihov IT ekspert u proteklih nekoliko godina nije prošao obuku na tu temu”, napominje Tomić.

Raspoloživost obučenog kadra nije zadovoljavajuća ni kada je reč o službenicima koji pružaju usluge.

U proseku je 46 službenika po lokalnoj samoupravi ovlašćeno da vodi postupke bilo na papiru ili elektronski, ali je tek svaki četvrti prošao bilo kakav vid obuke za elektronsko poslovanje.

Prostor za unapređenje postoji kada je reč o podsticanju korišćenja e-usluga i uključivanju građana u donošenje odluka. Pre svega, nijedna opština ne stimuliše građane da više koriste elektronske procedure umanjenjem pratećih taksi ili naknada.

Osim toga, navodi NALED, 78 odsto gradova i opština nije razvilo posebnu aplikaciju za lakšu komunikaciju s građanima, ali je s druge strane, gotovo dve trećine omogućilo elektronsko postavljanje pitanja gradonačelniku ili predsedniku opštine i podnošenje zahteva za dobijanje informacije od javnog značaja.

“Nažalost, većina opština ne koristi podatke iz elektronskih procedura za bolje donošenje odluka, a 94 odsto nije uključilo građane u dizajniranje usluga i rezultat toga su postupci koji nisu prilagođeni njihovim potrebama i navikama. Zato je jedan od ciljeva projekta da osnažimo organizacije civilnog društva za aktivno uključivanje u razvoj eUprave u svojim zajednicama”, ističe Tomić.