Doktor veterine: I čovek je prenosilac afričke kuge, pitanje šta će se dešavati sa cenom svinjskog mesa i sa brojem svinja 1Foto: EPA-EFE/ORLANDO BARRIA

Afrička kuga svinja zahvatila je veći broj opština i okruga u Srbiji. Doktor veterine i sekretar Udruženja za stočarstvo Privredne komore Srbije Nenad Budimović kaže za RTS da farmeri dobro znaju simptome bolesti, ali da je važno da znaju i kako da spreče njeno širenje.

Naglašava da nam dolazi period kada je pitanje šta će se dešavati i sa cenom svinjskog mesa i sa brojem svinja. Ovo će biti teška borba da se održi proizvodnja svinja i svinjskog mesa, poručuje Budimović.

Nenad Budimović navodi da je afrička kuga svinja bolest u razvitku, kao i da je zaraza zahvatila veći broj opština i okruga.

„Kada pratimo situaciju i to zašto je odjednom bolest došla u fokus to možemo da povežemo sa migracijom turista i velikim prometom ljudi u letnjem periodu“, dodaje Budimović.

Na pitanje da li to znači da je i čovek prenosilac, Budimović kaže da jeste i čovek, ali i proizvodi tj. hrana.

Farmeri dobro znaju simptome bolesti, ali je važno da znaju i kako da spreče njeno širenje.

„Ono što je najbitnije je da se svinje ne drže na otvorenom prostoru, da komšije ne dolaze u ekonomski deo domaćinstva, da se radi dezinfekcija“, poručuje Budimović.

Objašnjava i kako se pravilno radi dezinfekcija.

„Nije dezinfekcija samo sipanje dizinfekcionog sredstva u blato ili po oboru koji nije očišćen, mora da se opere i očisti i tek onda dezinfikuje. Nije samo sunđer natopljen dezinfekcionim sredstvom dezobarijera, to mora da se menja“, rekao je Budimović.

Prenosioci bolesti su i glodari, pa je zbog toga deratizacija veoma važna. Čak 30 godina nismo imali sistemsku deratizaciju, a na pitanje da li je sada pravi trenutak za to, Budimović kaže da glodari sigurno jesu prenosioci, ali da je pitanje da li bi sistemska deratizacija sada bila rešenje.

„To podrazumeva da stručne službe ulaze u ekonomska dvorišta, postavljaju mamke, a mislim da nije vreme za to, jer je to jedan od načina širenja bolesti. Sigurno da svako može da sprovede na svom domaćinstvu, a lokalna samouprava na javnim površinama i da na taj način se smanji populacija glodara“, poručuje Budimović.

Do petka je eutanazirano oko 18.000 svinja. Problema u proizvodnji svinjskog mesa bilo je i pre pojave afričke kuge svinja. Navodi da smo u 2023. godinu smo ušli sa nekih 2.670.000 svinja, što je za preko 200.000 manje nego 2022. godine.

„Nije nam trebalo ovo, svakako ovo će biti jedna teška borba da se održi proizvodnja svinja i svinjskog mesa, a vidimo i da u Evropi se dešavaju velike promene – smanjen je broj krmača za nekih 500.000 za svega godinu dana. Cena svinjskog mesa je porasla i sada je nekih 3,3 evra po kilogramu, a bila je 2,3 evra“, napominje Budimović.

Poručuje da nam dolazi period kada je pitanje šta će se dešavati i sa cenom i sa brojem svinja.

Na pitanje kada bi to poskupljenje moglo da se prelije na Srbiju, Budimović kaže da mi ne proizvodimo dovoljno svinjskog mesa za sopstvene potrebe, kao i da zadovoljavamo potrebe negde oko 87 odsto zahteva tržišta.

„Ostalo nam je potrebno za preradu i kupujemo u EU. Teško je sada davati projekciju i pričati ljudima bavite se uzgojem svinja, a bolest je u ekspanziji. Treba sačekati da vidimo kako će sve ići ne samo u Srbiji, nego i u Evropi“, dodaje Budimović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari