Dokumenti pribavljeni po zakonu

To piše u dopisu koji nam je dostavio Dejan Dragojlović uz molbu da objavimo njegovo reagovanje i komentare na tvrdnje koje je iznela ta sudska veštakinja.

– U svom odgovoru Labovićeva ističe da je njena diploma Ekonomskog fakulteta u Prištini, „pribavljena na protivzakonit način“. To nije tačno. Kopiju njene diplome dostavilo mi je Ministarstvo pravde, na osnovu odredaba Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. U arhivi tog ministarstva sporna diploma se nalazi jer je predata uz zahtev za upis u Registar veštaka. Funkcija sudskog veštaka, koju Mirjana Labović na volšeban način obavlja već više od 20 godina, predstavlja značajnu kariku stručne pomoći u sudskim postupcima, te su od javnog značaja sve informacije u vezi sa njihovim kvalifikacijama. To potvrđuje i postupanje Ministarstva pravde i Poverenika za informacije. Pošto Labovićeva i doskoro Gradski zavod za veštačenja smatraju da postavljanje pitanja o njenoj stručnosti predstavlja „zadiranje u njenu privatnost“, napominjem da bi, da je profesionalnu karijeru gradila u nekoj oblasti koja je u skladu sa njenom stvarnom stručnošću (npr. u maloprodaji), i njena privatnost bila zaštićena od interesovanja javnosti. Time ne bi dolazila u situaciju da, u svom izjašnjenju upućenom Ministarstvu pravde i sudu, iznosi groteskne tvrdnje da je „Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja povređeno njeno pravo na privatnost…, ugrožavanjem vođenja sudskog postupka… ometanjem i pritiskom na njen rad i rad pravosudnog organa“ – navodi Dragojlović.

On podseća i da je od prvog teksta u kome je postavljeno pitanje stručnosti Labovićeve do trenutka kada je poslala svoje reagovanje, proteklo više od pola godine. Sve vreme čvrsto se držala teze da se Univerzitet u Prištini nekada zvao „Univerzitet Kosova u Prištini“. Tek pod pritiskom više puta isticane činjenice da je ta visokoškolska ustanova nastala Zakonom o osnivanju Univerziteta u Prištini, da se tako zvala i u vreme kada je Labovićeva navodno studirala, ona menja stav i u odgovoru Danasu kaže da „ne želi da „ulazi u ocenu ispravnosti ili neispravnosti obrasca na kome je ispisana njena diploma, jer to nije u njenoj nadležnosti“. Dragojlović to ocenjuje kao apsurd, „jer bi bilo normalno da student obrati pažnju na to kakva mu je diploma izdata i da uoči ukoliko nešto nije u redu“.

– Prepuštam čitaocima da procene da li je i kako moguće da jedna visokoškolska ustanova napravi „neispravne obrasce“ diploma, pa čak i dodeli diplome na takvim obrascima, a da to ne primete ni „diplomci“ niti bilo ko drugi, uključujući i one koji su, poput rektora koji u to vreme nije bio na toj funkciji i dekana koji se zvao drugačije. Dodajem i da sam od Ekonomskog fakulteta u Prištini pre više meseci dobio primerke obrazaca diploma koje su izdavane u periodu kada i sporna diploma Labovićeve, ali ni na jednoj od njih nije bilo slične „greške“ – ukazuje Dragojlović.

Da se u ovom slučaju radi o problematičnoj diplomi govori i činjenica da je izdata pod brojem 3026, što se navodi i u „potvrdi“ od 16.09.2016. godine, izdatoj „za lične potrebe“, podseća Dragojlović. Međutim, tvrdi, postoji primerak evidencione knjige fakulteta, u kojoj je Labović označena pod rednim brojem 3024, kao što postoji i primerak iste knjige, očigledno prepravljan, u kojoj je taj broj ispravljen na 3026.

– To otvara sumnju da je falsifikovanje diploma bilo masovna pojava, a potkrepljuje i moje čvrsto ubeđenje da Labovićeva nije na zakonit i pošten način došla do zvanja diplomiranog ekonomiste, što ukazuje i da nema potrebnu stručnost za to zvanje, a kamoli za obavljanje funkcije sudskog veštaka u ovoj oblasti – kaže u reagovanju Dragojlović.

On dodaje da je došao do saznanja „da je prilikom napuštanja Prištine 1999. godine od strane srpskih organa i institucija, došlo do podmetanja i ostavljanja u Prištini lažnih evidencionih knjiga u kojima su beležene izdate lažne diplome, s obzirom da je opšte poznato da su diplome na Kosovu i Metohiji masovno prodavane“. Dragojlović tvrdi da se „podaci o diplomi Labovićeve upravo i nalaze u ovakvoj, lažnoj evidencionoj knjizi, pod brojem 3024 ili 3026, zavisno od toga koja se knjiga posmatra, dok se autentične evidencione knjige sa podacima o licima koja su regularno diplomirala na Univerzitetu u Prištini nalaze u Beogradu. Na sigurnom“.

– U prilog sumnji ide i pogrešno obračunat prosek ocena, jer se podaci iz „diplome“ ne slažu sa prosekom upisanih ocena iz evidencije o navodno položenim ispitima. Mogu samo da konstatujem da je žalosno što je javnost prinuđena da se već duže od pola godine bavi ovakvim očiglednim falsifikatima i pokušajima da se opravdaju postupci osobe koja se gotovo ceo radni vek, bez adekvatne stručnosti, zaposlena na osnovu falsifikovane diplome, bavi izuzetno značajnom delatnošću sudskog veštačenja – navodi Dragojlović.

On podseća da je i Gradski zavod za veštačenje, gde je Labovićeva zaposlena, uporno odbijao da zainteresovanim licima pruži informacije od javnog značaja u vezi sa njenim „veštačenjima“, uprkos rešenjima Poverenika za informacije od javnog značaja i novčanim kaznama koje su mu izrečene.

– Ovo samo upotpunjuje tužnu i sumornu sliku srpskog pravosuđa i ljudskih prava. Ministarstvo pravde je odavno trebalo da reaguje, sprovede postupak radi razrešenja sudskog veštaka, za koji je zakonom ne samo ovlašćeno, već i dužno da vodi. Zbog čega je do sada to odbijalo, pitanje je na koje se može odgovoriti najverovatnije ako se ima u vidu očigledan interes pružanja zaštite ne samo Labovićevoj, već i ko zna kolikom broju lica koja sa sličnim diplomama obavljaju razne funkcije u državnoj službi – ukazuje Dragojlović i dodaje da će „svoju pravnu borbu nastaviti svim sredstvima, a informacije koje poseduje i do kojih će doći, nastaviće da stavlja javnosti na raspolaganje, uz još uvek postojeću nadu da će Ministarstvo pravde i tužilaštvo početi da rade svoj posao“.