Ukoliko srpski proizvođači žele da poboljšaju prodaju vina na probirljivom stranom tržištu, morali bi da rade na strategiji zaštite geografskog porekla i promociji svojih proizvoda – istakao je Federik Žulija, ekspert za vinarstvo pri Ujedinjenim nacijama.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
On je na jučerašnjem seminaru o povećanju konkurentnosti srpske vinarske industrije, u organizaciji Udruženja vinara Srbije i EBRD za Srbiju, istakao da Srbija poseduje svega 20.000 hektara zemljišta pod vinogradima, zbog čega nije u mogućnosti da ponudi nižu cenu u poređenju sa zemljama koje su u tom segmentu veće od naše. Ali, ona može da insistira na tradiciji i kvalitetu svojih proizvoda i da na taj način zainteresuje potrošače u inostranstvu.
Žulije je dodao da i srpska vina treba da imaju dosledan ili standardan kvalitet, kao i da vinari treba da povećaju poverenje potrošača. Oni bi zato morali da razvijaju dobre odnose sa medijima, da što više promovišu, pojašnjavaju i edukuju i da budu odgovorni u poslu kojim se bave. „Kvalitet izvoznih vina treba da ispunjava međunarodne standarde i pažnju stranih kupaca na srpska vina treba skrenuti kroz originalnu, jedinstvenu priču“, zaključio je.
Boža Aleksandrić, predsednik Udruženja vinara Šumadije istakao je da je cilj udruženja da doprinese da srpska vina na svetskom tržištu zauzmu mesto koje po svom kvalitetu zaslužuju, i da su im veoma dragocena međunarodna uspešna iskustva u oblasti zaštite geografskog porekla i promociji izvoza vina.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
