Dopunsko osiguranje nije elitistička usluga

Prosečan građanin Srbije godišnje iz džepa plati za privatno lečenje oko 300 evra. Za taj iznos, u zavisnosti da li se radi o osiguranju koji ugovori kompanija za zaposlene ili individualnom osiguranju, može se ugovoriti lečenje od 1.000 do 10.000 evra. To je pristupačno većini građana Srbije – rekao je juče Željko Jović, direktor sektora za zdravstveno osiguranje Unika osiguranja.

On je na završnom panelu „Zdravstvena zaštita: Najefikasniji sistem je i najisplativiji“ na Kopaonik biznis forumu istakao i da Unika pokriva sve vrste lekova koji su registrovani, bez obzira da li su na pozitivnoj listi Fonda ili ne.

Jedna od glavnih tema panela bio je prelazak na plaćanje zdravstvenih usluga prema ishodu lečenja. Drugim rečima da osiguranje ili pacijenti plaćaju samo ako su izlečeni. Jović je istakao da za sada „nismo na tom nivou da plaćamo isključivo prema ishodima, već plaćamo prema pruženoj usluzi“.

– Mi imamo kontakt centar u kome rade iskusni lekari koji komuniciraju sa pacijentima i zdravstvenim ustanovama i odobravamo preglede na osnovu mišljenja iskusnih lekara. Da bi zdravstvena ustanova ušla u sistem osiguravajuće kompanije mora da ispuni niz uslova. Jedan od tih uslova je i cenovna politika. Pomislili bi da je najjeftinija i najbolja za osiguravajuću kuću, ali se ispostavilo da nije tako. Ima slučajeva da u nekim zdravstvenim ustanovama, lekari šalju pacijenta jedni drugima. Onda na primer, pacijent ima tri pregleda specijalista sa identičnim nalazom. Tako jeftinije na kraju ispadne skuplje – objasnio je on.

Prema njegovim rečima, klijenti UNIQA osiguranja preko doktora iz MedUNIQA kontakt centra koji je dostupan 24/7, preglede mogu da zakažu za jedan, a komplikovaniju dijagnostiku za najviše tri dana, a mreža u kojoj će to biti obavljeno obuhvata 700 specijalističkih ordinacija, poliklinika, domova zdravlja i bolnica širom Srbije.

Ana Govedarica generalna direktorka Roša istakla je da je za primenu plaćanja lečenja po učinku neophodna digitalna platforma i da Srbija treba samo da poveže postojeće mreže. Prema rečima Jasmine Knežević, vlasnice Belmedika, mora se voditi računa kako se troše sredstva za zdravstvo jer smo mi mala siromašna zemlja.

Na panelu je ukazano da je zdravstveni sistem Srbije u 2018. godini napredovao za dva mesta i rangirao se kao 18. od 35 država Starog kontinenta. Jedan od najzapaženijih rezultata bilo je smanjenje lista čekanja za operacije ili različite vrste snimanja i dijagnostike u državnim bolnicama širom zemlje, ali one i dalje, prema javno dostupnim podacima, broje više od 72.000 ljudi koji će na red doći u periodu od nekoliko meseci do šest godina.