Dosad vraćeno 7.000 kvadratnih metara poslovnog prostora

– Od 5.500 zahteva rešeno je 250, a osim u Beogradu i Novom Sadu gde ide najbolje, vraćen je i deo imovine u Kragujevcu, Nišu, Jagodini, Šapcu i Kraljevu – ističe Sekulić. On kaže da aktuelna politička dešavanja ne ometaju njihov rad. „Radimo normalno i iz dana u dan obim posla je sve veći. Trenutno jedan čovek radi na 60 predmeta, a kako je krenulo, mislim da će se taj broj do kraja godine duplirati“, napominje Sekulić. Agencija na predlog podnosioca zahteva prvo rešava one nepokretnosti koje su nesporne i donosi delimična rešenja, koja se dogovaraju na raspravama i to na predlog ranijeg vlasnika ili na predlog Agencije.

U Mreži za restituciji koja okuplja bivše vlasnike i njihove naslednike kažu da su zadovoljni radom Agencije, ali da će na ovom polju ubuduće biti još mnogo posla.

– Nekoliko naših članova je samo poslednjih dana primilo delimična rešenja, u pitanju su stanovi, poslovni prostor, garaže – kaže za Danas predsednik Mreže za restituciju Mile Antić. Od usvajanja Zakona prošlo je godinu dana, a iako od tada mnogo toga nije rešeno, ističe Antić, bitno je da se zahtevi obrađuju, kao i da ne može da se očekuje da sve bude brzo završeno jer se radi o kompleksnoj materiji.

– Vraćanje imovine mora da se nastavi a činjenica je da država ima mnogo više imovine nego što se potražuje. Svesni smo i toga da novca nema – napominje Antić. Prema njegovim procenama postoji sigurno i više od 800.000 ljudi u Srbiji koji su bili vlasnici ili su naslednici neke imovine koja je oduzeta i da je to broj ljudi od kojih može da se očekuje da se prijave za povraćaj. Naravno, broj naslednika i bivših vlasnika oduzete imovine sigurno je i veći, ali jednostavno postoje oni koji ne mogu to da dokumentuju.

Proces vraćanja imovine je važan, smatra Antić, iz više razloga, a jedan od njih je što rešena vlasnička struktura šalje pozitivnu poruku investitorima. Međutim, Antić tvrdi da postoje i brojni izazovi sa kojima će se tek suočiti i država ali i bivši vlasnici.

– Imamo, s jedne strane, vlasnike poslovnih prostora koji će se teško odreći onog što im donosi ogroman prihod, a s druge izazov koji nas čeka u povraćaju građevinskog zemljišta, koji je pravi tamni vilajet. Mislim da ćemo u više od 90 odsto slučajeva imati direktan sukob na relaciji bivši vlasnici i kriminalne grupe ili povlašćeni pojedinci – napominje Antić.

Da bi se sve do kraja sprovelo kako treba, ističe on, neophodno je i menjati zakone o restituciji, ali i o javnoj svojini i planiranju i izgradnji. Inače, rok za podnošenje zahteva za povraćaj imovine je 1. mart 2014.

Antić: Nedićevi potomci traže nemoguće

Beograd – Potomci Milana Nedića, predsednika Vlade Srbije u vreme nacističke okupacije u Drugom svetskom ratu, podneli su zahtev Agenciji za restituciju da im se vrati imovina oduzeta posle rata. Među imovinom koju naslednici traže su zgrada u Nemanjinoj ulici u kojoj je Narodna banka Srbije, Zemunski park, placevi u Grockoj i u Vrtlarskoj ulici u Zemunu. Nedić se ubio pre izricanja presude za saradnju s okupatorom, te formalno nije osuđen, zbog čega njegovi naslednici, kako su naveli, nisu ni tražili njegovu rehabilitaciju. U Agenciji za restituciju tvrde da je slučaj komplikovan i da bi bilo neophodno da se Nedić sudski rehabilituje. Međutim, predsednik Mreže za restituciju Mile Antić kaže da je to što Nedićevi naslednici traže „budalaština“. „Slična je priča bila i sa Mitićevom rupom na Slaviji. Tamo je bilo najmanje 30 vlasnika. Nedići su imali kuću u Nemanjinoj na tri sprata, a na tom prostoru koji oni danas traže bilo je najmanje 150 vlasnika“, ističe Antić.