Foto: PixabayUkupan iznos novca koji su građani Evropske unije (EU) poslali u zemlje van EU, koji se nazivaju lični transferi ili nama poznatije kao doznake, iznosili su 50,9 milijardi evra u 2023. godini, što je povećanje od osam odsto u poređenju sa 47 milijardi evra u 2022.
Lični transferi, takozvane doznake iz inostranstva, se sastoje od tokova novca koji domaćinstva nastanjena u EU šalju nerezidentnim domaćinstvima van EU.
Prilivi u EU su iznosili 13,9 milijardi evra, što je povećanje od četiri odsto u poređenju sa 13,4 milijarde evra u 2022, stoji u izveštaju Eurostata.
U poslednjih pet godina, odlivi su porasli za 53 odsto, dok su prilivi pokazali skromniji obrazac rasta sa povećanjem od samo 11 odsto. Kao rezultat toga, došlo je do širenja negativnog bilansa za EU u odnosu na zemlje koje nisu članice EU, dostižući 37 milijardi evra u 2023.
Sa ilustracije se uočava da je najveće učešće doznaka u BDP-u, čak 13,4 odsto, na Kosovu*, zatim 7,2 odsto u Bosni i Hercegovini, a na trećem mestu je Srbija sa 6,1 odsto, kojoj je odmah za petama Albanija sa 5,4 odsto.
Crna Gora je malo bolja sa 4,8 odsto, a prate je Hrvatska sa 2,9 odsto i Severna Makedonija sa 2,2 odsto.
Sa druge strane, Kipar i Švajcarska (sa po -1 odsto), Belgija (-0,7 odsto), Francuska (-0,6 odsto), Grčka i Španija (sa po -0,5 odsto) su ispoljile najveće deficite ličnih transfera u odnosu na ostatak sveta, prema udelu njihovog BDP-a.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
