Ne postoji rudnik litijuma koji nije uništio okolne vodotokove, a najveća opasnost dolazi od jalovišta, mesta gde se odlaže rudni otpad.
U projektu Jadar ona su planirana u zoni dve vrlo plavne, bujične reke koje će kod prve manje poplave toksičan materijal da raznesu po plodnoj i negovanoj zemlji sve do Drine. To u razgovoru za Danas kaže Dragana Đorđević, naučna savetnica sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju i naglašava da će to biti trajno uništena zemlja gde nikada više neće biti poljoprivrede.
– Iz Rio Tinta tvrde da će čvrsti otpad vraćati nazad u okno, da će onaj na površini sušiti. Ali, prema prezentaciji koju je njihova ćerka firma Rio Sava objavila, svega 20 odsto planiraju da vrate, dok će 80 procenata završiti u površinskom jalovištu, a tu prva kiša obesmišljava svako sušenje. Ubeđuju da će rizik savremena tehnologija da svede na minimum, a sve je „verujte nam na reč“, nigde ništa dokumentovano ne postoji. Nepoverenje prema projektu podstiče i to što nas u startu obmanjuju, tvrde da se u Jadru nalazi deset odsto svetskih rezervi, što nije tačno. Naše ležište je u rudnim stenama, a u tom obliku je svega deset odsto globalnih rezervi. U okviru njih se u okolini Loznice nalazi oko deset odsto što znači nešto manje od jednog procenta ukupnih svetskih zaliha – ističe Đorđević.
Ona kaže da najviše tog metala ima van rudnih stena, u litijumskom trouglu, Čile, Argentina i Bolivija, tamo je 70 odsto svetskih rezervi i „bukvalno se lopatama skuplja iz takozvanih salara“. Ali, iako su to pustinje, lokalno stanovništvo negoduje jer su jako loše implikacije po životnu sredinu.
– Pre tri nedelje zaustavljeno je otvaranje litijumskog rudnika u Nevadi, takođe pustinji, zato što je procenjeno da će ugroziti tetrebe. A ovde nije šteta ljudima uništiti živote zbog interesa strane kompanije koja je u ovoj zemlji ucrtala otvaranje još deset rudnika, preko Valjeva, Čačka, Jagodine, sve do Vranja. Sva njihova dokumentacija zasniva se na principu „verujte nam“, jer još uvek nisu patentirali tehnologiju koju tvrde da će primeniti, ne postoji idejni projekat a informisanje javnosti svodi se na nekakve brošure, publikacije sa pitanjima i odgovorima – kaže Đorđević i dodaje da tu nema imena licenciranih inženjera koji će svojim referencama i imovinom garantovati ako se nešto desi.
Jalovišta iz srednjeg veka
– Više od 2.500 naučnih radova u svetu potvrdilo je visoku štetnost litijumskih rudnika na životnu sredinu, a domaći stručnjaci tvrde da bi u narednih deset godina najmanje duplo veća zarada bila od poljoprivrede nego što će to država dobiti od rudne rente. Ukoliko bi se u agrar i ulagalo, korist bi bila višestruko veća. Umesto toga, imaćemo jalovišta i zagađene reke, što će širiti toksične materije do u daleku budućnost. Nedavno je jedna grupa profesora sa Rudarsko-geološkog fakulteta objavila rad u svetskom naučnom časopisu i dokazala da nas još uvek zagađuju jalovišta iz srednjevekovna Srbije. Posle toliko vekova! Imala sam prilike da ispitujem vode iz reke koja prolazi pored nekadašnjih rudnika koje je još kralj Milutin otvarao sa Ircima, ona je i dan-danas toksična – kaže Dragana Đorđević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.