Draginov amandman o GMO drži Srbiju van STO

Međutim, od članstva je još daleko, delom zbog još neispregovaranih bilateralnih sporazuma, ali, pre svega, zbog zabrane prometa genetski modifikovane hrane (GMO), odnosno zbog rečenice u Zakonu o bezbednosti hrane kojom se u našoj zemlji zabranjuje promet GMO.

– U jednom članu Zakona o bezbednosti hrane ubačeno je da se zabranjuje promet GMO i to je ono što nam pravi prepreku oko ulaska u STO. Oko toga nema pregovora, jednostavno zabrane prometa ne sme da bude – kaže ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim LJajić za Danas.

Osim izbacivanja odredbe Zakona (usvojen 2009. u vreme kada je resorno Ministarstvo poljoprivrede vodio Saša Dragin), koji se odnosi na zabranu prometa GMO, LJajić kaže da treba doneti podzakonske akte koji bi tu oblast uredili tako da se u praksi ne bi mnogo toga promenilo. Kada će se to desiti ministar trgovine ne zna, ali je činjenica da bez članstva u STO nema zatvaranja Poglavlja 30, samim tim ni ulaska u EU.

Objašnjavajući kako funkcioniše pregovaranje oko ulaska u STO, LJajić kaže da postoje dva nivoa pregovaranja, jedan koji se odnosi na multilateralne sporazume kojima se reguliše usklađenost regulative sa pravilima STO, i drugi koji se tiče bilateralnih sporazuma.

– Što se tiče multirateralnog sporazuma tu ispunjavamo sve osim tog dela koji se odnosi na promet GMO, dok u ovom drugom delu traju pregovori sa četiri zemlje, odnosno SAD je rekla da će odustati od svojih zahteva ukoliko sve na nivou multilateralnih bude usklađeno. Ostalo nam je da pregovaramo, a uskoro nas to čeka, sa još tri zemlje Brazilom, Rusijom i Ukrajinom – ističe LJajić.

Sa Brazilom je problem u uvozu mesa, a kako kaže Ljajić, Ukrajini smeta sve, dok je sa Rusijom specifično jer sa njima trenutno imamo Sporazum o slobodnoj trgovini koji prestaje da važi ulaskom u EU.

Ljajić i ovog puta ističe koliko bi za Srbiju bilo značajno da bude deo Svetske trgovinske organizacije. U njoj je trenutno 164 države, 23 pregovora o ulasku, a svega 13 nije član.

– Rešavanje sporova je mnogo efikasnije kada ste u STO jer tu možete da odlučujete sami, pitate se za nešto, kad niste u STO, onda drugi odlučuju za vas. Čak je i Rusija članica STO i to su pravili veliko slavlje kada su primljeni – napominje Rasim Ljajić.

Možda najbolji primer u praksi šta znači ne biti član ovakve jedne organizacije jeste situacija u kojoj je Srbija u dva navrata u poslednje dve godine bila sa Hrvatskom. Poslednji put Hrvatska je povećala taksu za uvoz voća i povrća i tako onemogućila izvoz iz Srbije. Iako je problem relativno brzo rešen, Srbija koja nije član STO nije mogla da traži bilo kakvu nadoknadu štete.

Za agrarnog analitičara Milana Prostrana Srbija je davno propustila priliku dok je još bila SR Jugoslavija da sa gomilom zemalja 1995. postane deo STO u Marakešu, Maroko. Tada je, kako kaže, bilo mnogo manje uslova.

– Sećam se da je bilo priče i 2010. da je sve dogovoreno, ali od toga nije bilo ništa, jer se Južna Koreja bunila zbog kruške, Ekvador zbog banana, s Ukrajinom je bilo problema oko žita. Moje mišljenje je da ne treba žuriti sa zatvaranjem Poglavlja 30, vrlo je važno da ne ugrozimo domaću privredu – kaže Prostran za Danas.

Naša privreda, ističe on, nije konkurentno osposobljena da prihvati sve liberalne zahteve i zato treba da idemo korak po korak i da hladne glave razmislimo kako ne bismo ugrozili 100 miliona evra vredan izvoz genetski nemodifikovane hrane.

– Jednog dana ćemo morati to da rešimo, ali ne treba da žurimo dok ne pripremimo domaću privredu, ali i domaće potrošače, treba da utvrdimo dinamiku i pripremimo se dobro za slobodnu trgovinu i bitku na jezivo surovom tržištu – napominje Prostran.

Vlada Srbije je ispunila nedavno još jednu međunarodnu obavezu za pristupanje STO i to tako što je formirala Nacionalno koordinaciono telo za olakšavanje trgovine. Ovo telo postoji u 60 zemalja na svetu, a cilj je da se na jednom mestu rešavaju problemi u vezi sa uvozom i izvozom robe.

Problem BiH

U Bosni i Hercegovini, takođe imaju problem oko ulaska u STO. Kako kaže Rasim Ljajić, njima je prepreka to što u njihovom federalnom zakonu piše da na policama 50 odsto artikala mora da bude proizvedeno u BiH, što prema pravilima STO ne može.