Drakulić: Cela Srbija bi mogla da se greje na biomasu, gas će se 2028. izbaciti iz upotrebe

„Pričamo o energetskoj samostalnosti Srbije, a guramo gas koji u Evropi neće smeti da se koristiti od 2028. godine. Potpuni promašaj. Ja to ne razumem, našu zelenu energiju uništavaju, a mogli smo celu Srbiju da grejemo i snabdevamo strujom u jednom delu godine na biomasu“, rekao je Drakulić u intervjuu Beti.

Dodao je da je vlast u Srbiji „uništila 90 proizvođača biomase koji četiri meseca ne rade, a da je to gorivo budućnosti, naročito zbog nove brzorastuće biljke, košarska vrba, od koje može da se proizvodi taj energent“.

U proizvodnju košarske vrbe, kako je rekao, Srbija bi mogla da investira, jer postoji zemljište koje se ne obrađuje i mogla bi da se zasadi ta biljka, ali „iz korupcionih razloga se guraju neki drugi energenti“.

Drakulić je rekao da Bajatović (Dušan, direktor Srbijagasa) najavljuje priključenje na gas novih 70.000 domaćinstava, pa se pita šta će da rade ti ljudi ako se iz nekih razloga prekine dotok tog energenta.

„Biomasa je čisto ekološko gorivo, moja firma je nedavno zamenila ugalj biomasom kod dve-tri firme, koje su imale problem sa ekologijom i tako su ga rešile, rekao je Drakulić, koji je i predsednik kluba „Privrednik“.

Istakao je da je košarska vrba „fantastična“ biljka, koja se zasadi i dvadesetak godina sama raste i daje 60 tona biomase po hektaru, a poljoprivrednik može da zaradi, njenim uzgajanjem, 2.000 evra po hektaru, što je više nego da gaji pšenicu i kukuruz.

„Mogli bi šest meseci da grejemo Srbiju i šest meseci proizvodimo struju, za to je potrebno zasaditi 300.000 hektara te vrbe, a danas ima oko 800.000-900.000 hektara neobrađene zemlje i kada bi se uključili fakulteti, problem bi mogao da se reši za pet godina i Srbija postane enegetski nezavisna. Ali vlast neće, razmišlja od danas do sutra“, rekao je Drakulić.

Naveo je da država neće da dozvoli privatnim firmama da balansiraju energiju kako bi se povećala njena proizvodnja iz obnovljivih izvora.

Hrvati će, kako je rekao, uložiti 500 miliona evra u kupovinu baterija od Kine i Koreje za skladištenje struje, jer je to najveći problem za solarne i vetroelektrane, pošto tu proizvodnju električne energije ne može da prihvati elektromreža.

„U određenim regionima treba dopustiti i privatnim firmama da balansiraju električnu energiju jer je to najveći problem za solarnu i vetroenergiju koju naša elektromreža ne može da prihvati u neograničenoj količini i jedino rešenje je da se skladišti u baterijama“, rekao je Drakulić.

Naveo je da je njegova firma prva u Srbiji napravila solarnu elektranu u fabrici peleta čiji je krov prekrila panelima i da planira da napravi još jednu takvu elektranu za potrebe firme, ali da ima problema sa dobijanjem dozvole, iako bi tu energiju sama balansirala i koristila za svoje potrebe.

„Hoćemo da radimo još jednu solarnu elektranu od tri megavata i kupimo baterije ali u nadležnom ministarstvu ne znaju da nam daju takvu dozvolu, možda će da ih nauči ministarka (Dubravka Đedović Handanović), ali izborićemo se“, rekao je Drakulić.

Kritikujući kinesku investiciju u RTB Bor Drakulić je rekao da je „katastrofa što kineska firma Zidjin hoće da poveća godišnju proizvodnju bakra sa 240.000 tona na 400.000 tona, što će za posledicu imati ogromno zagađenje životne sredine, vazduha i vode“.

Ocenio je da dosadašnju proizvodnju od 240.000 tona treba zadržati kako bi trajala narednih 50-70 godina, umesto što bi se u kratkom roku iscrpela ta ruda, jer bakar spada u kritične sirovine, čija će cena rasti.

„To je sirovina budućnosti, sve nove tehnologije zasnivaju se na bakru i njegova cena će, verovatno da raste, a Srbija je dozvolila da se taj metal iscrpljuje za malu rudnu rentu“, rekao je Drakulić.

Na pitanje ko laže građane o prihodima od, eventualne eksploatacije litijuma, Drakulić je rekao da „laže državno rukovodstvo jer priča o prihodima u milijardama, a predstavnik Rio tinta kaže da bi Srbija od rudne rente za eksploataciju imala prihod od 180 miliona evra godišnje“.

„Hoćemo da uništimo tu zemlju za 180 miliona evra godišnje. Očigledno je taj lobi za eksploataciju litijuma jak, strašno mnogo para se troši na propagandu, a niko ne gleda dugoročan interes Srbije, na šta će da liči za nekoliko godina, treba li da postane Kongo“, rekao je Drakulić.

Odgovarajući na pitanje da li nekada razgovara sa predstavnicima Vlade Srbije o problemima privrede Drakulić je rekao da „vlast organizuje sastanak i ne zove Zorana Drakulića čak ni kada je bila kriza zbog cene peleta, iako je njegova firma najveći proizvođač tog energenata u Srbiji“.

„Neće da me zovu zbog toga što ja kritikujem jer hoću da razgovaram sa nekim ko je kredibilan, sednemo da pričamo pola njih ništa ne razume. Ne mogu da shvatim kako neko pristane da bude ministar, a ništa ne razume, doduše nisu ni važni, oni ništa ne odlučuju, odlučuje se na drugom mestu, ali s kim da pričam“, kaže Drakulić.

Dodaje da hoće da razgovara sa nekim, njemu ravnim ili sa nekim ko zna više od njega da mu objasni gde greši, ali kako kaže, siguran je da ne greši ni u čemu.

Na pitanje zašto mu se ne pridruži još neki privrednik iz Kluba koji broji oko 60 najvećih kompanija, Drakulić je rekao da, očigledno, neće.

„Verovatno vlast sa nekim privrednicima iz Kluba priča. Ranije smo sa predstavniima vlasti pričali, iako smo ih kritikovali“, rekao je Drakulić.

Istakao je da nije saznao po kom osnovu je Elektroprivreda Srbije sa privredom ugovarala različite cene kilovata električne energije kada ne postoji zakonski propis koji to predviđa.

Naveo je da u Srbiji ima mnogo korupcije, a verovatno najviše u sektoru građevinarstva gde ima najviše tendera na kojima pobeđuju iste firme, a da je posebno treba očekivati prilikom gradnje objekata za međunarodnu izložbu Ekspo 2027.

„Danas ništa ne može da se završi ako se ne plati, svuda je korupcija, odjednom neki novi svet sa luksuznim automobilima, odakle te pare, nije to zarađeno zbog neke nove pameti, to je samo iz korupcije i crnih para koje se peru, verovatno najviše kroz građevinarstvo“, rekao je Drakulić.

Dodao je da sumnja da među, navodno stranim investitorima, ima dosta domaćeg kapitala koji je iznet, pa se vraća, za nove kupovine, a što je, kaže, nazvao cirkularnom korupcijom.

Istakao je da je za Srbiju jako značajan sektor malih firmi koje ulažu u nove tehnologije i zapošljavaju 100-200 ljudi, pa da bi ih trebalo „podržati, a ne uništavati kao što se radi danas“.

Drakulić je rekao da je naselje Beograd na vodi „najveća glupost i da je jednom prošao kroz njega i kada je video na šta liči, više ne zalazi tamo“.

Zašto se Beograd na vodi širi i s druge strane Save na Novi Beograd saznaće se, kako je rekao, jednog dana.