Državna revizorska institucija (DRI) je upozorila da gradovi Beograd, Novi Sad i Niš loše gazduju poslovnim prostorom i da su zbog toga njihova potraživanja od zakupaca od 2016. do 2018. godine porasla 15 odsto na 8,2 milijarde dinara.
Na predstavljaju izveštaja o reviziji svrsishodnosti poslovanja „Davanje u zakup poslovnog prostora u svojini jedinica lokalne samouprave“ državni revizori su naveli kako bi ta tri grada mogla da značajno uvećaju prihod od zakupa poslovnog prostora.
Preporuke su strateško upravljanje, uspostavljanje sveobuhvatne evidencije, efikasnije mere prilikom davanja poslovnog prostora u zakup i adekvatna kontrola.
U njihovim poslovnim knjigama deo poslovnog prostora nije evidentiran kao poseban deo objekta, već su evidentirane cele zgrade odnosno objekti. Zato nije moguće utvrditi knjigovodstvenu vrednost za svaku pojedinačnu jedinicu poslovnog prostora.
Iako je rok za dostavljanje evidencije nepokretnosti Republičkoj direkciji za imovinu i upis prava javne svojine 31. decembra 2020. godine, Grad Beograd i gradovi Novi Sad i Niš su upisali pravo javne svojine u javnim knjigama na svega 33 odsto ukupne površine posebnih delova objekata – poslovnog prostora kojim raspolažu i upravljaju.
Beograd, Novi Sad i Niš nisu dokumentovali način procene početne visine zakupnine koja se znatno razlikuje među gradovima.
Predsednik DRI Duško Pejović je naveo da je najviša početna cena zakupnine u Beogradu 2.097 dinara, u Novom Sadu je 3.740 dinara i u Nišu je 4.165 dinara po kvadratnom metru.
Ti gradovi nisu sprovodili odgovarajući marketing kako bi se postiglo davanje u zakup po najboljoj zakupnini, a oglasi za davanje u zakup poslovnog prostora su objavljivani i za vreme praznika i godišnjih odmora, utvrdili su revizori.
Na 78 odsto ukupno oglašavanih jedinica poslovnog prostora u 2018. godini nije bilo zainteresovanih zakupaca.
U pešačkoj zoni, ostvarene prosečne zakupnine su za Beograd 1.109 dinara po kvadratnom metru, Novi Sad 1.967 dinara i Niš 3.046 dinara.
U izveštaju DRI je istaknuto da su gradovi preduzimali mere za naplatu potraživanja zakupnine, ali nisu ostvareni očekivani efekti naplate potraživanja.
Iznos potraživanja od zakupaca poslovnog prostora starija od tri godine je 73 odsto ukupnog iznosa potraživanja.
Dodali su da Beograd, Novi Sad i Niš nemaju planove za upravljanje poslovnim prostorom kojim bi se utvrdili dugoročni ciljevi i smernice za upravljanje i raspolaganje imovinom, uvažavajući privredne i razvojne interese jedinice lokalne samouprave.
Nije uspostavljena ni adekvatna kontrola i praćenje postupaka davanja u zakup poslovnog prostora i korišćenja poslovnog prostora od strane zakupaca.
Na osnovu sprovedene inspekcije objekata u sva tri grada, u najmanje sedam odsto (Grad Beograd) i dva odsto (Grad Novi Sad) od ukupnog broja pregledanih objekata poslovnog prostora državni revizori se nisu uverili da je tamo zakupac s kojim je zaključen ugovor.
Pedsednik DRI je naveo da ta nezavisna institucija nije proveravala da li postoje elementi korupcije u izdavanju poslovnog prostora i utvrđivanju cena zakupa jer time treba da se bave drugi nadležni državni organi na osnovu nalaza DRI.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.