DRI: Nije potrošeno 122 milijarde dinara iz tekuće budžetske rezerve u 2022. godini, Fiskalni savet ne daje mišljenje o završnom računu

„U intervjuu se, pored ostalog, navodi „da je budžetska rezerva bila 122 milijarde dinara, što su ogromna sredstva“. Zatim, da se ta sredstva „troše mimo usvojenog budžeta i parlamentarne kontrole“, te da je to „skoro duplo više od onoga što zakon propisuje“, da je „oko 60 milijardi dinara pod oznakom poverljivo i nije naznačeno u koje svrhe ide“, kao i da je „tek neki minimalni deo označen za sektor bezbednosti“.

Takođe, navodi se: „Državni revizor, koji po zakonu revidira završni račun, izneo je da u stvari nije potrošeno 122 milijarde nego manje i to u delu koji je poverljiv, da je deo toga dvostruko obračunat… Oni su zaključili da je potrošeno oko 4,3 odsto prihoda kroz budžetsku rezervu. Što takođe implicira da je država prekršila zakon, jer je granica četiri odsto“.

U vezi sa tvrdnjom predsednika Fiskalnog saveta da je na ime tekuće budžetske rezerve potrošeno 122,4 milijarde dinara ili osam odsto, ukazujemo na činjenicu da je u navedeni iznos pogrešno uključen iznos od 50,1 milijarde dinara, jer su 35,4 milijarde dinara duplo obuhvaćene, prvi put unosom, a drugi put rasporedom na korisnike.

Iznos od 13,9 milijardi dinara predstavlja sredstva uneta u tekuću budžetsku rezervu i raspoređena korisnicima na osnovu novog Zakona o ministarstvima, koja prema zakonu treba isključiti iz obuhvata, a iznos od 762 miliona dinara su sredstva dodeljena novoobrazovanim korisnicima budžetskih sredstava, koja takođe prema zakonu treba isključiti iz obuhvata tekuće budžetske rezerve.

Iz navedenog proizilazi da je u 2022. godini vršeno uvećanje aproprijacija po osnovu raspoređenih sredstava tekuće budžetske rezerve u iznosu od 72,3 milijarde dinara, što je više za 3,9 milijardi dinara od propisanog maksimuma (1.709 milijardi dinara puta četiri odsto = 68,4 milijarde dinara), odnosno, što je 4,23 odsto od planiranih prihoda i primanja od prodaje nefinansijske imovine.

Međutim, raspored sredstava tekuće budžetske rezerve na korisnike ne znači istovremeno i trošak iz budžeta Republike Srbije, već se odnosi na planiranje, odnosno na mogućnost da se potroše ili dodatno uvećaju postojeće aproprijacije. Izvršenje tako odobrenih aproprijacija za celu 2022. godinu je 90,68 odsto.

Navedeno ukazuje na činjenicu da sredstva raspoređena iz tekuće budžetske rezerve za uvećanje aproprijacija nisu u celosti potrošena. Kako Sistem za izvršenje budžeta (SPIRI) ne daje mogućnost da se nijedan dinar potroši više od dodeljene aprorijacije, netačna je tvrdnja da je tekuća budžetska rezerva potrošena duplo više od stvarno raspoređene.

Takođe, nije tačna tvrdnja predsednika Fiskalnog saveta da u revizorskom izveštaju nije naveden problem planiranja i uvećanja aproprijacija tekućom budžetskom rezervom.

Naime, u revizorskom izveštaju smo ukazali na problem planiranja, odnosno na promene aproprijacija po svim osnovama uključujući i raspored sredstava iz tekuće budžetske rezerve i utvrdili razlike po tom osnovu u odnosu na prvobitni Zakon o budžetu Republike Srbije za 2022. godinu.

U vezi sa objavljenom informacijom da je „oko 60 milijardi dinara, pod oznakom poverljivo i nije naznačeno u koje svrhe ide“, te da je „tek neki minimalni deo označen za sektor bezbednosti“, ističemo da se, iznos od 35,4 milijarde dinara odnosi na rešenja o unosu u tekuću budžetsku rezervu, a ne i na korišćenje tih sredstava.

Iznos od 25,5 milijardi dinara odnosi se na 44 rešenja o upotrebi sredstava tekuće budžetske rezerve i sva navedena rešenja imaju naznačenog korisnika sredstava. Od navedenog iznosa, revidirali smo 23,5 milijardi dinara ili 92 odsto, što je opisano u izveštajima o reviziji finansijskih izveštaja za 2022. godinu kod subjekata revizije, kod kojih su i realizovana.

Predsednik Fiskalnog saveta je u intervjuu izneo netačnu tvrdnju da Fiskalni savet daje mišljenje o završnom računu. Prema važećim propisima, to nije tačno.

Članom 92. Ustava Republike Srbije propisano je da Narodna skupština razmatra predlog završnog računa budžeta po pribavljenom mišljenju DRI, u članu 92. Zakona o budžetskom sistemu navedeno je da Završni račun budžeta Republike Srbije obavezno podleže eksternoj reviziji u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje nadležnost Državne revizorske institucije, a u Zakonu o Državnoj revizorskoj instituciji navedeno je da DRI planira i obavlja reviziju, što predstavlja ispitivanje dokumenata, isprava, izveštaja i drugih informacija, radi prikupljanja dovoljnog, adekvatnog i pouzdanog dokaza za izražavanje mišljenja o tome da li finansijski izveštaji subjekta revizije istinito i objektivno prikazuju njegovo finansijsko stanje, rezultate poslovanja i novčane tokove, u skladu sa prihvaćenim računovodstvenim načelima i standardima.

DRI ima obavezu da samo Narodnoj skupštini podnosi izveštaj o radu i dostavlja joj svaki sačinjen izveštaj o izvršenoj reviziji korisnika javnih sredstava, što se odnosi i na Fiskalni savet, kao subjekt revizije“.