Dragana Sotirovski: Foto (BETAPHOTO/AMIR HAMZAGIĆ)Državna revizorska insitucija (DRI) je u izveštaju o načinu trošenja budžeta grada Niša u prošloj godini utvrdila niz kršenja zakona, od nepravilnosti u „poslovima“ dobijenim preko Štaba za vanredne situacije do spornog trošenja gradske reprezentacije uz pomoć službene platne kartice koju je koristila tadašnja gradonačelnica Dragana Sotirovski.
Prema Statutu grada Niša, gradonačelnici su naredbodavci za izvršenje budžeta i za to odgovaraju Skupštini grada.
Sotirovski, pak, ocenjuje da je revizija više ukazala na prekršaje tehničke prirode, a da odgovornost za to snosi ona, ali i „ostala odgovorna lica čije su Uprave napravile određene knjigovodstvene propuste“.
U izveštaju DRI, u kojem je izneto negativno mišljenje o trošenju budžeta, navedeno je da su čitavim nizom utvrđenih nepravilnosti u trošenju novca Nišlija povređeni Zakon o budžetu, Zakon o budžetskom sistemu, Zakon o javnim nabavkama, Zakon o radu, Zakon o javnoj svojini, Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa, Zakon o hipoteci, Zakon o komunalnim delatnostima, Zakon o dobrobiti životinja i drugi, kao i nekoliko Uredbi.
DRI je ove sedmice objavio izveštaj na 313 strana, u kojem je navedena 41 preporuka za ispravljanje nepravilnosti, za šta Grad Niš ima 90 dana, odnosno jednu do tri godine, ukoliko je ispravljanje dugoročno.
U toku same revizije, Grad je preduzeo devet mera, među kojima je i gašenje računa Grada u Poštanskoj štedionici, sa kojeg je između ostalog gradonačelnica službenom karticom plaćala reprezentaciju i druge troškove.
DRI: Milioni za dve firme preko Štaba za vanredne situacije, a situacija redovna
U izveštaju DRI navodi se, između ostalog, da su firme „Vodomonteri“ iz Lalinca i „Sim puk gradnja“ iz Malošišta, preko niškog Štaba za vanredne situacije neopravdano i bez postupka javne nabavke dobile poslove vredne skoro pet miliona evra, čime je prekršen Zakon o o budžetskom sistemu, a neosnovano zaobiđen Zakon o javnim nabavkama.
Ove firme su dobijale budžetski novac, po nalozima Štaba, koje je potpisivala Sotirovski kao komandant Štaba, uz obrazloženje da je neophodno “hitno rešavanje i otklanjanje posledica vanredne situacije, odnosno elementarne nepogode”.
Međutim, u izveštaju DRI je navedeno da su one samo izvodile „građevinske radove na izgradnji i održavanju vodovodne i kanalizacione mreže“, koji su uobičajeni, a ne vanredni i hitni.
„Prema članu 38. Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, vanredna situacija se proglašava kada su rizici i pretnje ili nastale posledice katastrofe po stanovništvo, materijalna i kulturna dobra ili životnu sredinu takvog obima i intenziteta da njihov nastanak ili posledice nije moguće sprečiti ili otkloniti redovnim delovanjem nadležnih organa i službi, zbog čega je za njihovo ublažavanje i otklanjanje neophodno upotrebiti posebne mere, dodatne snage i sredstva uz pojačan režim rada. Ovo u konkretnoj situaciji nije slučaj, jer se radi o kontinuiranoj praksi izgradnje nove i rekonstrukcije postojeće vodovodne i kanalizacione mreže tokom već dužeg niza godina“, naveo je DRI.
U delu javnosti se mesecima unazad mogla čuti tvrdnja da se preko Štaba za vanredne situacije navodno protivzakonito ispumpava budžetski novac.
Gradonačelnicin ručak za 200 osoba i kupovina ukrasnih opanaka „bez papira“
Revizori su, takođe, konstatovali i da se reprezentacija, odnosno ugostiteljske i druge usluge „nisu plaćale direktno po računima dobavljača (ugostiteljskih i drugih firmi, prim. aut.), već su sredstva avansno prenošena na račun kod poslovne banke Poštanska štedonica“, kojim je upravljala gradonačelnica Sotirovski, koja je „sama plaćala te usluge, uz izdate fiskalne račune“.
Ovakvo plaćanje je suprotno Zakonu o budžetskom sistemu, navode oni.
U izveštaju DRI se precizira da je gradonačelnica dala izjavu da je 15. septembra bila na radnom ručku sa 200 osoba, povodom Dana srpskog jedinstva, u restoranu čije ime nije navela, ali je račun od 602.000 dinara povezala sa ovom „reprezentacijom“, i sa kompanijom Tami trejd (Tami trade), u čijem je sastavu hotel Tami rezidens (Tami Residence Hotel).
Prema objavljenim podacima, sporni su ugovori sa Tami trejdom od dva miliona dinara, kao i drugi ugovori od oko 700 hiljada dinara.
Neke usluge plaćane su samo službenom karticom Poštanske štedionice, bez gotovinskog računa, tvrdi se.
Portal Niška inicijativa ranije je objavio da je osim hotela Tami rezidens, gradonačelnici Sotirovski „omiljeno mesto“ za ovu vrstu događaja bila i kafana „Nišlijska mehana“, u kojoj je kulinarske usluge navodno takođe plaćala službenom karticom.
Portal je naveo da je ona u toku prošle godine i u prvoj polovini ove navodno potrošila na kafane i putovanja oko četiri miliona dinara.
Ovu službenu karticu koristila je i za nabavku usluga i dobara u firmama IKEA, Djuti fri (Duty free), Dansi Martini Vesto, Grin dekor 018 (Green decor 018), Maksi (Maxi), Putevi i Eko petrol.
U izveštaju DRI se dodaje i da je Sotirovski, takođe, sa ovog računa „izvršila rashode u iznosu od 162 hiljade dinara za nabavku ukrasnih opanaka i 161 hiljade dinara za nabavku posteljina u svrhu poklona, bez zaključenog ugovora ili drugog akta“.
Sotirovski: Revizija je više ukazala na propuste tehničke prirode
Bivša gradonačelnica Sotirovski, međutim, kaže za Danas da je negativno mišljenje DRI „proisteklo iz nepravilno evidentiranih prihoda i rashoda, neizvršenih kontrola opravdanosti korišćenja pojedinih gradskih stanova bez naknade, neuspostavljanja pomoćnih evidencija osnovnih sredstava nefinansijske imovine u pripremi i neizvršenog povraćaja sredstava koja nisu utrošena u budžet“.
„Smatram da je revizija ukazala više na propuste tehničke prirode, jer bi u suprotnom odgovornim licima bile podnete prekršajne ili krivične prijave, što ovoga puta nije slučaj. Deo odgovornosti svakako snosim ja kao tadašnja gradonačelnica i najodgovornija osoba, ali deo snose i ostala odgovorna lica cije su Uprave napravile određene knjigovodstvene propuste. DRI je i napomenuo da je njegov izveštaj negativan upravo iz razloga višegodišnjeg upozoravanja na napravilnosti koje do danas nisu ispravljene, a koje se prevashodno odnose na rukovođenje imovinom Grada Niša. Kako je napomenuto, Grad Niš se sa tim problemom suočava više od 15 godina, a da i dalje problem nije rešen“, kaže Sotirovski.
Ona iznosi drugačije mišljenje od mišljenja revizora povodom angažovanja dve firme, preko Štaba za vanredne situacije, za građevinske radove u selima Vumanovo, Berbatovo i Gabrovac, navodeći da su oni dobrim delom bili novi, a okolnosti vanredne.
„DRI je ukazao da je Grad trebalo da te radove izvede kroz redovan postupak za izvođenje radova na izgradnji vodovoda i kanalizacije, ne sagledavajući više nepredviđenih, a činjeničnih okolnosti. Jedna od njih je da su gradske opštine uputile zahtev za hitno postupanje zbog nestanka vode, kojim su bili ugroženi ljudi i životinje. Zatim, Štab za vanredne situacije, koji je kolektivni organ u kojem su i predstavnici relevantnih republičkih institucija, proglasio je vanredno stanje na tom terenu. Takođe, JKP Naissus nas je obavestio da nema kapacitete cisterni sa vodom, niti kapacitete da izvede neophodne radove za ova naselja“, kaže ona.
Sotirovski dodaje da je tačno da je postojao aktivni okvirni sporazum sa firmom za redovnu izgradnju vodovodne i kanalizacione mreže, ali kroz završenu javnu nabavku koja nije podrazumevala postupanje po hitnosti u vanrednim situacijama.
„Obe te firme su izvodile radove po validnim naredbama, uz kontrolu nadzornog organa, uz svu prateću dokumentaciju Štaba za vanredne situacije i zakonske procedure postojećeg Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama. Grad Niš, u godinama kada gradi moderan akva park samo nije dozvolio da mu stanovnici pojedinih naselja ostaju bez vode kao elementarne stvari za život, niti ih je stavljao u situaciju povećanog rizika zbog mogućnosti pojave zaraznih bolesti, čime smo, uz zakonsku obavezu ispunili i moralnu i političku odgovornost prema svim Nišlijama, ma gde oni živeli- u gradu ili selu“, kaže ona.
Bivša gradonačelnica: Gradska reprezentacija nije nepravilno trošena, samo oko 30.000 dinara nema prateću dokumentaciju
Sotirovski takođe tvrdi da se u izveštaju DRI ne navodi da je gradska reprezentacija nepravilno trošena, već samo da je bilo „propusta u evidentiranju finansijske dokumentacije“.
„Uočene su dve stvari- da gradonačelnik nije mogao da ima poslovnu karticu kojom bi plaćao usluge reprezentacije, a da od 300.000 dinara na toj kartici samo trošak od 31.230 dinara nema prateću dokumentaciju“, kaže ona.
Dodaje da je najveći problem što ona kao gradonačelnica, po Zakonu o budžetskom sistemu, „nije mogla da ima i koristi službenu platnu karticu, kao što se to radi u poslovnom svetu, i kao što to Grad već radi sa karticama za benzin ili karticom za elektronsko plaćanje putarine“.
„Po tumačenju DRI, morala sam da usluge gradske reprezentacije, na šta kao gradonačelnik imam prava, plaćam isključivo novcem sa privatnog računa, koji bi mi kasnije Grad nadoknađivao, što je potpuno besmisleno, jer bi u tom slučaju uvek morala da na svom ličnom računu imam dovoljno novca za bilo koju vrstu reprezentacije, ili za odlazak u posetu drugom gradu, ili za nabavku poklona za ugledne goste, ili za plaćanje putarine i kupovinu goriva kada na put idem vozilom koje nije službeno, ili za ishranu mene i vozača kada smo na službenom putu- a to su pekare ili Ikea, a ne elitni restorani, ili za kupovinu poklona za odlazak u penziju najbližih saradnika…“, kaže.
Dodaje da bi druga mogućnost bila da Grad ima ugovore sa svim restoranima ili prodavnicama gde se reprezentacija troši, što je, takođe, u praksi nemoguće.
Treća mogućnost koju joj DRI „daje“ jeste avansna uplata budžetskog novca na njen privatni račun, ali isključivo za službena putovanja, posebno u inostranstvo.
„Istog trenutka kada je DRI ukazao na tu nepravilnost, Grad je ugasio poslovnu karticu kod Poštanske štedionice. Za ovu vrstu propusta smatram jedino odgovornom Upravu za finansije koja je morala da zna da gradonačelnik ne može da ima poslovnu karticu i da njome plaća reprezentaciju, što meni nažalost nije predočeno. Uverena sam da Uprava to takođe nije znala i da je nenamerno napravila ovaj propust. A podsećam da je kartica otvorena tek 2023. godine, jer smo prethodne tri godine imali ogromne poteškoće u funkcionisanju sa reprezentacijom“, kaže.
Sotirovski dodaje da je DRI od 300.000 dinara koji su avansno uplaćen na račun te kartice za potrebe gradske reprezentacije, uvažio 207.000 potrošenih dinara, ali da je smatrao da je 93.000 dinara koji su preneti u ovu godinu trebalo da bude vraćeno krajem budžetske 2023, bez mogućnosti ovakvog prenosa.
„Od ovog prenetog iznosa, 61.770 dinara je ostalo neutrošeno na kartici u trenutku revizije. DRI je uočio propust za preostalih 31.230 dinara sa kartice za koje je utvrdio da, uz fiskalne račune koji postoje, ne postoji spisak gostiju sa poslovnih ručkova, koja su dobra nabavljena i za koje namene. To svakako nije ono što su tvrdili pojedini mediji- da su nenamenski utrošeni milioni za reprezentaciju“, kaže ona.
Izveštaj DRI: Negativno mišljenje zbog niza nepravilnosti
DRI je, inače, u svom izveštaju potvrdio i nezakonit, aljkav i neodgovoran odnos Grada prema poslovnom prostoru i gradskim stanovima, kao i kašnjenja u izmirivanju sudskih odluka, koji su bidžet koštali desetine miliona dinara.
Potvrdio je i trošenje značajnih sredstava na advokatske usluge, jer između ostalog Gradsko pravobranilaštvo nije zastupalo indirektne budžetske korisnike.
Milioni građana Niša „bačeni“ su na konsultativne usluge četiri firme, koje su između ostalog pružale savete i u oblasti javnih nabavki, iako Grad ima Upravu, odnosno službu koja se time bavi.
Konstatovane su, takođe, nezakonitosti u trošenju gradskog budžeta kod javnih i javnih komunalnih preduzeća, a najčešće „spominjani“ su predškolska ustanova „Pčelica“ i Sportski centar „Čair“.
Ukazao je i na protivzakonito zapošljavanje ljudi po ugovorima o privremenim i povremenim poslovima, kao i problematične isplate zarada.
Šta DRI može da uradi ?
Ukoliko Grad u propisanom roku ne bude otklonio značajne nepravilnosti, smatraće se da postoji teži oblik kršenja obaveze dobrog poslovanja.
Prema Zakonu o Državnoj revizorskoj instituciji, u slučaju teškog kršenja obaveze dobrog poslovanja DRI o tome obaveštava Skupštinu.
U ovom slučaju DRI može i da uputiti poziv za razrešenje odgovornog lica i o tome obavestiti javnost.
DRI takođe može podneti krivične prijave, prijave za privredni pretup i prekršajne prijave protiv odgovornih funkcionera i službenika.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
