DRI: Padaju prihodi od davanja u zakup državnog poslovnog prostora

U izveštaju DRI je navedeno da su ovi prihodi u 2022. iznosili oko 510 miliona dinara, dok su godinu dana kasnije pali na oko 467 miliona dinara.

Ukazano je i na nedostatak potrebnih kontrola državne imovine date u zakup, ali i na propuste u blagovremenom preduzimanju neophodnih mera naplate troškova zakupa.

Zaključno sa 2023. godinom, prema podacima iz Registra nepokretnosti, postoji više od 2.600 jedinica poslovnog prostora u svojini države Srbije, čija je ukupna površina veća od dva miliona metara kvadratnih, naveli su revizori.

Najvećim delom poslovnog prostora u državnoj svojini upravljaju, kako je istaknuto, korisnici sredstava budžeta Republike Srbije.

„Prihodi od davanja u zakup poslovnog prostora u državnoj svojini u 2022. godini iznosili su oko 510 miliona dinara, dok su u 2023. godini bili oko 467 miliona dinara, odnosno došlo je do njihovog pada. Pritom, postoji značajan broj jedinica poslovnog prostora u svojini Republike Srbije koji se ne koristi. Sa druge strane, došlo je do rasta rashoda korisnika sredstava budžeta Republike Srbije po osnovu zakupa nestambenog prostora, koji uključuje i poslovni prostor, koji su porasli za oko 40 odsto u periodu od 2021. do 2023. godine, tačnije sa 429 miliona dinara na 609 miliona dinara“, utvrdili su državni revizori.

Ukazano je i da postojeći način davanja u zakup poslovnog prostora u svojini Republike Srbije nije u dovoljnoj meri efikasan.

„Poslovni prostor u državnoj svojini kojim upravlja Republička direkcija za imovinu (RDI) nije u potpunosti evidentiran u Registru nepokretnosti, što je polazna osnova za efikasno upravljanje nepokretnostima u javnoj svojini. Javno nadmetanje i prikupljanje pismenih ponuda, kao najpovoljniji postupci za zakupodavca, nisu u dovoljnoj meri zastupljeni prilikom davanja u zakup poslovnog prostora u državnoj svojini“, navela je DRI u Izveštaju o reviziji svrsishodnosti poslovanja „Zakup poslovnog prostora kod korisnika sredstava budžeta Republike Srbije“.

RDI, kako je istaknuto, ne koristi pravo da svake godine uveća visinu zakupnine poslovnog prostora u državnoj svojini, imajući u vidu tržišnu visinu zakupnine utvrđenu opštim aktima jedinica lokalne samouprave.

„Takođe, RDI ne kontroliše u dovoljnoj meri korišćenje poslovnog prostora u državnoj svojini datog u zakup, kao ni ispunjenje uslova za umanjenje zakupnine tokom trajanja zakupa. Nisu blagovremeno preduzete mere naplate dospelih potraživanja po osnovu zakupnina poslovnog prostora u državnoj svojini, što može imati za posledicu da pojedina potraživanja po tom osnovu ne budu naplaćena“, navedeno je u izveštaju DRI.

Državni revizori su utvrdili i da se ne koristi, niti je dato u zakup više od 220 jedinica poslovnog prostora u državnoj svojini kojim upravlja Ministarstvo odbrane, ukupne površine veće od 17.000 metara kvadratnih, zaključno sa 2023. godinom, objavio je N1.