DRI: Postoji rizik da javna sredstva nisu zaštićena

Istina, sve se to odnosi samo na završni račun budžeta za prošlu godinu, čiju je proveru prema planu izvršila Državna revizorska institucija i prema ustaljenoj praksi objavila pre dva dana na svom sajtu. Iz tog izveštaja saznali smo da revizor nije imao sve detalje potrebne za analizu, zbog čega je dao „mišljenje sa rezervom“.

Iako u zaključku stoji da je deo završnog računa urađen po računovodstvenim standardima, revizor navodi, između ostalog, da „nije u mogućnosti da potvrdi stanje nefinansijske imovine“ kojom država raspolaže, jer je ona iskazana na osnovu izveštaja Republičke direkcije za imovinu, ali da on nije potpun jer ne obuhvata podatke svih budžetskih korisnika. Drugim rečima, državna imovina još uvek nije u potpunosti popisana pa institucije još ne znaju čime raspolažu.

– Završni račun budžeta Republike Srbije za 2018. godinu sadrži 95 projektnih aktivnosti koje nisu realizovane i u okviru kojih nije bilo izvršenja rashoda i izdataka, što ukazuje na problem planiranja i ne sadrži obrazloženje za sve programe i projekte, odnosno izveštaj o učinku, što nije u skladu sa članom 79 Zakona o budžetskom sistemu – navodi se u izveštaju DRI.

Prema tvrdnji revizora, sporno je i to što završni račun nije evidentirao kao prihod iznos od 16,9 milijardi dinara, od čega se najveći deo odnosi na donacije koje su primali direktni korisnici budžeta. U glavnoj knjizi ne nalazi se ni 11,5 milijardi dinara dobijenih kroz programske i projektne zajmove, a izdaci za imovinu, uglavnom za nekretnine koje se finansiraju iz zaduživanja u inostranstvu, manje su iskazane za 4,5 milijardi dinara.

I na finansijski deo završnog računa revizor je imao primedbe, jer stanje u glavnoj knjizi nije bilo usaglašeno sa stanjima iz pomoćnih knjiga ministarstava za rad i za građevinarstvo i to za iznos od 3,1 milijarde kao ni sa stanjem hartija od vrednosti iz evidencije Ministarstva rudarstva i Uprave za rezerve energenata, gde se pojavila razlika od 1,7 milijardi.

U zaključku DRI navodi se da su u završnom računu budžeta uočene „greške, nepravilnosti i pogrešna iskazivanja koja ukazuju da postoji neposredni rizik od vršenja netačnih ili nepravilnih plaćanja ili postoji rizik da javna sredstva nisu zaštićena“ i zaključuje da „problemi poput ovih zahtevaju da rukovodstvo odmah reaguje“.