DRI: Stotine miliona dinara za komisije

Sretenović je danas, na konferenciji za novinare na kojoj je predstavljen izveštaj „Opravdanost formiranja komisija i drugih stalnih i privremenih radnih tela u javnom sektoru“, rekao da su upitnike poslali na adrese 191 korisnika javnih sredstava.

Prema njegovim rečima, tokom 2014. godine formirano je ukupno 6.860 komisija i drugih stalnih i privremenih radnih tela. Članovima 2.610 komisija isplaćena je naknada u toj godini u ukupnom iznosu od 904,6 miliona dinara.

Najveći iznos naknada u 2014. godini isplaćen je u lokalnim samoupravama, i to oko 507 miliiona dinara, dok je u ministarstvima isplaćeno oko 304 miliona dinara.

U 2014. godini je kod 191 korisinika javnih sredstava 47.829 osoba bilo član neke komisije, dok je njih 16.850 primilo naknadu za rad u komisiji.

Prosečno je po člani komisije u 2014. godini isplaćeno 53.683 dinara. Ukupno je održano 27.558 sednica, a prosečno je za svaku sednicu isplaćeno 47.481 dinar.

Najveći broj komisija čiji članovi primaju naknadu formirano je u 145 lokalnih samouprava, i to 2.437, u kojima je pravo na naknadu imalo 14.919 članova, dok je kod 16 ministarstava u 2014. godini naknadu primilo 1.198 članova u 136 komisija.

On je rekao da se najveći broj opština i gradova, koje su izdvojile više od pet miliona dinara u 2014. godini za ove potrebe, nalazi u Vojvodini.

Sretenović je dodao da je u jugoistočnoj i zapadnoj Srbiji najveći broj opština i gradova za ove potrebe izdvojilo do milion dinara, dok je, na primer, u opštini Merošina za te potrebe izdvojeno više od 10 miliona dinara.

U izveštaju se navodi da je manje od dva odsto korisnika javnih sredstava u 2014. godini izdvojilo skoro milijardu dinara za komisije.

On je rekao da je uočeno da subjekti revizije ne vode jedinstvene i sveobuhvatne evidencije o komisijama, osnivači u velikoj meri nisu definisali rok završetka posla i način izveštavanja, a u nekim slučajevima nisu definisani ni ciljevi i zadaci.

Rukovodioci organa koriste diskreciono pravo u određivanju naknada, što dovodi do velikih razlika u načinu obračuna i visini naknada.

Državna revizorska institucija predložila je Vladi Srbije da u javnom sektoru utvrdi i preispita broj stalnih radnih tela, broj članova, pravo na naknadu i da normativno uredi tu oblast.

Na pitanje novinara zbog čega nije podneta nijedna krivična prijava iako su ranije utvrđene brojne nepravilnosti u poslovanju „Srbijagasa“, Sretenović je odgovorio da je ono što je bilo u nadležnosti DRI urađeno.

Sretenović je naveo da su sve što su imali obelodanili u izveštaju.

On je rekao da na njega niko nije vršio pritisak da se ne podnesu krivične prijave protiv „Srbijagasa“, ali je dodao da su u postupku revizije nadležnom tužilaštvu u Novom Sadu podneli informacije o zloupotrebi sredstava u „Srbijagasu“.

Vrhovni državni revizor Svetlana Toma Anokić je rekla da, na primer, od 2006. godine u Generalnom sekretarijatu Vlade postoji komisija za izradi Građanskog zakonika čiji članovi dobijaju mesečne naknade, i za te potrebe je do sada izdvojeno 134 miliona dinara, a zakonik nije urađen.

Anokić je dodala da su plate zaposlenih u unutrašnjosti manje nego, na primer, u Beogradu, i da je isplata za rad u ovakvim komisijama način da predsednici lokalnih samouprava nekim ljudima koji su stručni za obavljanje određenih poslova na neki način kompenzuju razliku u plati koju bi dobili u drugim opštinama.