DRI: Za pet godina budžet oštećen za 6,7 milijardi dinara samo na uvozu polovnih automobila

„Od ukupno 11,2 miliona tona otpada koliko je u Srbiji proizvedeno prošle godine čak 80 odsto je industrijski otpad, a tek 10 odsto od ukupnog otpada se tretira na pravi način. Frapantan podatak je da EPS iskoristio tek 73 tone otpada“, rekao je predstavljajući izveštaj direktor DRI Duško Pejović.

Državni revizor Goran Čabarkapa rekao je kako je EPS imao sklopljen ugovor o donaciji 3.630 tona otpada, tzv. letećeg pepela za izgradnju nasipa, i da do realizacije toga nije došlo u potpunosti iako je taj materijal zadovoljavao sve uslove.

„Od svega iskorišćene su samo 73 tone, dok su nam iz Ministarstva građevinarstva rekli da je umesto tog materijala izabran pesak“, rekao je Čabarkapa.

Ovo je jedan od primera gde se otpad nije iskoristio na način na koji bi trebalo. U Sloveniji, na primer, gotovo 95 odsto otpada se tretira, u Srbiji 80 odsto otpada ostaje na lokaciji proizvođača. Obilazeći dve najveće deponije EPS-a u Obrenovcu i Kostolcu, DRI je uvidela i da EPS nije postupio po glavnom projektu sanacije i zatvaranja deponije pepela i šljake „Srednje kostolačko ostrvo“.

„Deponija nije zatvorena do jula 2015, kako je predviđeno glavnim projektom. Posledice toga su da su dve kasete istovremeno aktivne, tako da dolazi do razvejavanja pepela u okolna naselja, kao i do emisije zagađujućih materija sa deponije pepela, što predstavlja rizik po zdravlje ljudi“, rekao je Čabarkapa danas na predstavljanju izveštaja o reviziji u Medija centru UNS-a.

On je upozorio i na to da u Srbiji nije uspostavljen u dovoljnoj meri efikasan nadzor i kontrola nad upravljanjem otpadom zbog čega su i prihodi budžeta u periodu od 2014. do 2018. manji za 6,7 milijardi dinara samo od uvoza polovnih automobila.

„Uvoznici polovnih automobila su dužni da plaćaju naknadu koja je nekih 12.000 dinara po toni vozila. Revizijom smo utvrdili da 1.898 privrednih subjekata nije dostavilo izveštaje Agenciji za zaštitu životne sredine i to za 363.798 tona, čime je budžet oštećen za 4,4 milijarde dinara, a da je 1.441 subjekt podneo netačne podatke o gotovo 192.000 tone, što je 2,3 milijarde dinara“, istakao je Čabarkapa.

Osim ovog, DRI je juče javnosti predstavio još dva izveštaja o prevenciji poplava u Srbiji, kao i materijalnoj podršci kao meri smanjenja siromaštva. DRI je u ovom drugom izveštaju podsetila da se u Srbiji godišnje za naknadu za socijalnu zaštitu izdvaja 26 milijardi dinara, a da je polovina od 268.000 korisnika ove naknade radno sposobno.

„Postojeći sistem socijalne zaštite ne dovodi do ostvarenja ciljeva, a zbog nedovoljno efikasne saradnje nadležnih organa propušta se prilika da radno sposobni korisnici novčane pomoći izađu iz sistema socijalne zaštite“, rekla je viša savetnica u DRI Svetlana Milanović Vrcelj. Ona je podsetila da je poslednja strategija iz 2005. i da je potrebna nova i istakla još neke probleme sa kojima su se susreli radeći reviziju.

„Jedan od zaključaka je i da broj kadrova nije zasnovan na realnim potrebama centara za socijalni rad, tako imamo u Centru u Nišu da jedan zaposleni ide na 2.000 korisnika, u Somboru jedan na 790 korisnika“, ističe Milanović Vrcelj i dodaje i da Ministarstvo rada samo delimično vrši nadzor nad trošenjem 14 milijardi dinara koliko se godišnje izdvaja za socijalnu novčanu pomoć. Tako je u periodu od 2016. do 2018. Ministarstvo rada, kako je pokazala revizija, nadzirala rad svega četiri od 140 centara za socijalnu pomoć u Srbiji, ili svega tri odsto, a da je od pregledanih 114 predmeta čak 92 odsto rešenja bilo poništeno ili vraćeno na ponovno odlučivanje.