Druga mladost domaće autoindustrije

Sudeći prema najavama generalnog direktora kompanije Fijat automobili Srbija, Đovanija de Filipisa, osim četiri već započete fabrike u Grošnici, uskoro će startovati gradnja još tri kooperantska proizvodna pogona. Tako će, recimo, najznačajniji Fijatov dobavljač – Manjeti mareli, u fabričkom krugu FAS-a uzgraditi dve fabrike, dok treću fabriku planira da gradi u saradnji sa multinacionalnom kompanijom Džonston kontrol.

Dileme, dakle, više nema – Fijatove namere u Srbiji su i ozbiljne i dugoročne. Jer, da nije tako, ne bi u Kragujevac, kao dobavljače prvoga reda, koji se što je uobičajena praksa u automobilskoj industriji uvek lociraju u neposrednoj blizini matične fabrike, dovlačio tako renomirane kompanije, kakve su Džonston kontrol ili Manjeti mareli. Zanimljivo je u tom kontekstu podsetiti da multinacionalna kompanija Džonston kontrol, koja slovi za najvećeg svetskog proizvođača automobilskog enterijera, ima čak 200 filijala širom planete, u kojima je zaposleno više od 100.000 radnika. Jedna takva kompanija će do kraja ove, ili početkom naredne godine, u Kragujevcu imati dve svoje fabrike. U centru Šumadije će, dva proizvodna pogona izgraditi i Manjeti mareli, u svetskim okvirima poznat proizvođač auto-delova od plastike, i to ne samo za automobilsku, već i za vojnu industriju (godišnji promet ove fabrike premašuje pet milijardi dolara).

Fabrike ovih kompanija koje se grade na zemljištu nekadašnje kasarne u Grošnici, prostiraće se na oko 40.000 kvadratnih metara pri čemu će tri fabrike Manjeti marelija i Džonston kontrola zauzimati površinu od oko 20.000 metara kvadratnih. U izgradnju i opremanje četiri kooperantske fabrike u Grošnici biće uloženo oko 100 miliona dinara, i u njima će biti zaposleno oko 1.000 radnika. Država i lokalna samouprava u obavezi su da do kraja godine izgrade interne saobraćajnice unutar industrijske zone u Grošnici kao i one koje će tu zonu povezivati sa fabričkim krugom FAS-a (planirana je i izgradnja tri mosta). U narednom periodu, kroz industrijsku i slobodnu carinsku zonu u Grošnici trebalo bi da prođe i Južna obilaznica, koja će, kako se najavljuje, od 2014. predstavljati direktnu vezu kompanije Fijat automobili Srbija sa auto putem do Batočine, odnosno sa Koridorom X. Treba, međutim podsetiti da je izgradnja Južne obilaznice, sa tunelom od 1,5 kilometara, odložena zato što država nije uspela da obezbedi 30 miliona evra neophodnih za realizaciju tog infrastrukturnog projekta koji, ipak staje jedan od uslova za normalno funkcionisanje proizvodnog procesa u FAS-u.

U fabrikama Fijatovih kooperanata u Grošnici, kao i u onim koje će se graditi u fabričkom krugu FAS-a, proizvodiće se delovi i pozicije za tzv. prvu ugradnju u automobile. Džonston kontrol će proizvoditi kompletna sedišta za automobile, francuski Sidžet će izrađivati spojlere (prednje i zadnje branike) i još neke delove od plastike, dok će se u pogonu italijanske kompanije Promo manjeto proizvoditi mehanički sklopovi (prednja i zadnja vešanja) i druge komponente. U fabrici nemačke kompanije HTL izrađivaće se kompletni točkovi (naplatak sa pneumatikom). U fabrikama kompanija Manjeti mareli i Džonston kontrol, u kojima će, najverovatnije, posao naći još oko 1.000 Kragujevčana, proizvodiće se veliki unutrašnji paneli od plastike (krov i stranice vrata), zatim instrument table i izduvni sistemi. Procenjuje se da će, pored 2.500 zaposlenih u FAS-u, za proizvodnju automobila u Kragujevcu direktno biti vezano još oko 10.000 radnika iz Srbije.

Uz sedam Fijatovih kooperantskih fabrika čija izgradnja je započeta, na prostoru industrijske zone u nekadašnjoj grošničkoj kasarni tokom naredne godine, uklanjanjem ili preseljenjem preostalih vojnih objekata, biće stvoreni uslovi za podizanje još nekoliko proizvodnih pogona Fijatovih dobavljača prvog, ili drugog reda. Očekuje se i dolazak većeg broja manjih inostranih firmi koji će pružati usluge, ili učestvovati u proizvodnji delova i pozicija najznačajnijih Fijatovih kooperanata. Neke od tih firmi, poput italijanskog Vitalija, već su se locirale u centru Šumadije, dok druge, kao recimo hrvatski A.D. Plastik (nekadašnja splitska Jugoplastika), nastoje da se uključe u proizvodnju Fijatovih automobila u Kragujevcu, najavljujući otvaranje svojih ekspozitura u centru Šumadije. Kako će se delovi za ugradnju u nove Fijatove modele, čija će serijska proizvodnja u Kragujevcu startovati krajem aprila naredne godine, proizvoditi i u Šapcu, Nišu i drugim gradovima, to je ministar ekonomije Nebojša Ćirić, reklo bi se s razlogom, primetio da „automobilska i industrija auto-delova u Srbiji počinje da živi drugu mladost“.

Povodom ove Ćirićeve izjave, valjalo bi sve one koji i dalje žale za Zastavinom fabrikom automobila podsetiti da je ta fabrika faktički prestala da funkcioniše pre ravno 20 godina, preciznije 1991. godine, kad je počeo raspad nekadašnje jugoslovenske zajednice, i kad je kragujevačka automobilska kompanija, koncipirana kao jugoslovenska firma, desetkovala proizvodnju, odnosno svela je sa dotadašnjih 230.000 na simboličnih desetak hiljada automobila godišnje. Radilo se o pukom održavanju proizvodnje u praktično konzerviranoj fabrici do dolaska nekih boljih vremena sa nekom od zainteresovanih inostranih kompanija. Sticajem okolnosti, ta bolja vremena, ili „druga mladost automobilske industrije Srbije“, došla su sa Fijatom, a mogla su i sa Folksvagenom, Pežoom, Renoom, Hjundaijem ili nekom drugom kompanijom koja se u prethodnih 20 i kusur godina interesovala za preuzimanje Zastave.

Nova šansa za fabriku kamiona

Sad je prioritet traženje strateškog partnera za Zastavu kamione, utoliko pre što su dolaskom Fijata i njegovih kooperanata, uvećane šanse za privatizaciju te Zastavine fabrike. Komponentaši su počeli da grade svoje fabrike, Fijat privodi kraju opremanje svojih pogona, tako da će do kraja decembra Kragujevac ponovo biti sedište automobilske industrije. U tome vidim šansu za fabriku kamiona, za koju bi strateškog partnera mogli da potražimo i među proizvođačima delova za automobile – procenjuje Aleksandar Ljubić, član Upravnog odbora FAS-a. Tu Zastavinu fabriku je, prema memorandumu potpisanom u septembru 2008. trebalo je da preuzme italijanski proizvođač kamiona i autobusa Iveko koji je međutim, zbog svetske ekonomske krize koja je uzdrmala i automobilsku industriju, odustao o tog aranžmana.