„Družba“ sa Mađarskom i kraj „družbe“ sa Hrvatskom: Srbija u potrazi za zaobilaznim putem priključenja na naftovod

To bi Srbiji omogućilo da se priključi na ruski naftovod „Družba“ (Prijateljstvo) i tako zaobiđe hrvatski JANAF.

Odluka Hrvatske da zabrani transport ruske nafte do Srbije u skladu je sa osmim paketom sankcija Evropske unije (EU) prema Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu.

Od ukupne količine uvezene nafte u Srbiji, iz Rusije dolazi 23 odsto.

Nafta iz Rusije, kao i iz drugih država, poput Iraka, do srpskih rafinerija dolazi samo preko hrvatskog naftovoda na koji je Srbija trenutno jedino priključena.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je na konferenciji za novinare 8. oktobra u Beogradu da se razmatra izgradnja još jednog naftovoda preko Severne Makedonije do Drača u Albaniji, kako bi se otvorio prostor za nove pravce snabdevanja i nove dobavljače.

Srbija je, kao kandidat za članstvo u EU, podržala međunarodne rezolucije i deklaracije kojima se osuđuje ruska invazija na Ukrajinu.

Međutim, Beograd odbija da uvede sankcije Moskvi, između ostalog i zbog velike zavisnosti od ruskih energenata.

Šta je ‘Družba’?

„Družba“ je najduži naftovod na svetu i jedan od najvećih. Njime se nafta transportuje dužinom od oko 4.000 kilometara od Tatarstana, republike na istoku do Evrope.

Izgrađen je 1964. godine za vreme Hladnog rata kako bi tadašnji Sovjetski Savez snabdevao naftom svoje saveznike u komunističkom bloku.

Danas je u vlasništvu ruske državne kompanije Transnjeft (Transneft), koja je od marta pod sankcijama EU zbog ruske invazije na Ukrajinu.

Od Rusije naftovod ide ka Belorusiji, odakle se deli na dva kraka. Jedan ide preko Poljske do Nemačke. Drugi krak naftu transportuje preko teritorije Ukrajine. Odatle jednim delom nafta dolazi do Slovačke i Češke, a drugim do Mađarske i Hrvatske.

Srbija upravo preko Mađarske razmatra spajanje na naftovod „Družba.“

„Spajanje Terminala u Novom Sadu sa krakom naftovoda u Mađarskoj kod mesta Alđe bi podrazumevala izgradnju naftovoda dužine 128 kilometara“, navode u Ministartsvu rudarstva i energetike za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Procenjena vrednost investicije bi bila oko 100 miliona evra, dok bi za izgradnju bilo potrebno do dve godine.

Srbija bi time, navode u ministarstvu, dobila još jedan pravac snabdevanja sirovom naftom.

Međutim, naglašavaju da to „ne bi donelo potpunu diversifikaciju“, jer se tim naftovodom doprema samo nafta iz Rusije.

‘Družba’ sa Mađarskom u vreme energetske krize

Od početka rata u Ukrajini, Srbija i Mađarska su intenzivirale saradnju u oblasti energetike.

U junu 2022. dve države su potpisale gasni sporazum, kojim je Srbija obezbedila dodatni prostor za skladištenje gasa jer nema dovoljno svojih kapaciteta.

I jedna i druga država zavise od ruskih energenata.

Uprkos tome što je Mađarska, kao članica EU osudila rusku invaziju na Ukrajinu, premijer Viktor Orban održava bliske veze sa Moskvom.

Mađarska je pretila vetom na šesti paket sankcija Rusiji izglasan u maju, a koji podrazumeva zabranu uvoza ruske nafte.

Tako joj je, kao državi koja nema izlaz na more, dozvoljeno da i dalje uvozi ‘“crno zlato“ iz Rusije, za razliku od EU članica koje naftu uvoze morskim putem.

Kraj ‘družbe’ sa Hrvatskom

„Hrvatska se pokazala kao nepouzdan partner“, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u obraćanju novinarima 8. oktobra.

Tada je najavio da će Srbija ići na izgradnju novog naftovoda ka Mađarskoj.

Reagovao je predsednik sabora Hrvatske Gordan Jandroković. On je 8. oktobra izjavio da Vučić ima „neargumentovane i uvredljive nastupe prema Hrvatskoj.“

Pre toga, zvanični Beograd optuživao je Hrvatsku da stoji iza odluke da Zapadni Balkan ne bude izuzet od sankcija kojima se predviđa zabrana uvoza ruske nafte zbog toga što Beograd odbija da uvede sankcije Moskvi.

Vučić je 6. oktobra na marginama samita o Evropskoj političkoj zajednici u češkoj prestonici, novinarima rekao da hrvatska država radi višedecenijski posao.

Na tu opasku je hrvatski premijer Andrej Plenković odgovorio da Srbija može preko Hrvatske uvoziti bilo kakvu naftu, „dokle god nije ruska.“

Srpski uvoz nafte iz Rusije preko jadranskog naftovoda JANAF, jedinog na koji je Srbija priključena staje 5. decembra.
Šta će zameniti rusku naftu u JANAF-u?

Prema rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ruski deo nafte u hrvatskom naftovodu biće zamenjen iračkom naftom, koju Srbija već uvozi i koja se do rafinerije nafte u Pančevu, nedaleko od Beograda, doprema JANAF-om.

„Možemo da dovozimo naftu i iz Venecuele i Irana, ali zbog toga što imamo samo jednu rafineriju u Pančevu, to ne možemo da iskoristimo“, rekao je Vučić u obraćanju novinarima 8. oktobra.

Prema podacima Agencije za energetiku Srbije, nacionalnog regulatornog tela, oko 80 odsto nafte koja se u motorna goriva prerađuje u Rafineriji Pančevo poreklom je iz uvoza, dok 20 odsto dolazi iz sopstvene proizvodnje.

Još jedan naftovod do Albanije?

Osim povezivanja na naftovod u Mađarskoj, Srbija, prema rečima zvaničnika, razmatra i izgradnju naftovoda preko Severne Makedonije do luke Drač u Albaniji.

Time bi Srbija dodatno diverzifikovala pravce i izvore snabdevanja naftom, navode za RSE u Ministarstvu rudarstva i energetike.

„Strateški gledano, izgradnja naftovoda do luke Solun i do Luke Drač omogućilo bi da Srbija ima potpunu diverzifikaciju snabdevanja sirovom naftom, a time i potpunu sigurnost snabdevanjem u dužem vremenskom periodu“, navode u ministarstvu.

Trasa naftovoda bi, pojašnjavaju, išla od Rafinerije u Pančevu do Niša i zatim do čvorišta u Skoplju, odakle bi se pravila konekcija do luke Drač u Albaniji.

Na taj način bi se iskoristio postojeći naftovod od Drača do Soluna u Grčkoj.

U ministarstvu navode da bi dužina tog naftovoda bila od Pančeva do Skoplja 400 kilometara, dok je procenjena vrednost oko 260 miliona evra.

Deonica od Skoplja do Luke Drač dužine oko 300 kilometara koštala bi 195 miliona evra, dok bi se do luke u Solunu mogla iskoristiti postojeća deonica čija je dužina 210 km.

Srbija bi sa izgradnjom dva naftovoda, jednog ka Mađarskoj i drugog ka Albaniji, navode u ministarstvu, postala tranzitna ruta kojom bi bilo moguće dopremati sirovu naftu i do zemalja srednje Evrope.

„Na ovaj način bi Srbija mogla i da prihoduje od tranzitnih taksi i doprinela bi dodatnom podizanju ukupne energetsku bezbednost celog regiona“, navode u ministarstvu.

Što se izvora nafte tiče, ona bi se u tom slučaju mogla uvoziti sa Bliskog istoka, iz Afrike, Severne Amerike, Azije, Severnog mora i drugih lokacija.

Građani pod teretom poskupljenja goriva

Srbija je od početka ruske invazije na Ukrajinu, na udaru rasta cene naftnih derivata, što je globalni trend.

Teret poskupljenja osećaju građani, kako oni koji koriste automobile, tako i oni koji koriste gradski prevoz.

Nade Jević za Radio Slobodna Evropa kaže da poskupljenje goriva oseti, ali da na njemu ne može štedi. Sa njim je ekipa RSE razgovarala dok čeka slobodno mesto u jednoj beogradskoj garaži.

„Utiče kao i svako poskupljenje. Cena je previsoka, ali tu smo gde smo. Zbog posla moram da koristim automobil, ali se zato odričem drugih stvari“, navodi Jević.

Dimitrije, takođe iz Beograda nije aktivan vozač, ali bez obzira na to, kako kaže, oseća poskupljenje goriva.

„Poskupljenje goriva direktno povlači poskupljenja svega drugog, pa je uticalo, najdirektnije ne, ali indirektno da“, kaže Dimitrije.

Beogradski taksista sa dvadeset šestogodišnjim stažom Dragan Radenković kaže da radi praktično bez ikakve zarade.

„Gorivo je poskupelo nenormalno, i to što smo poskupeli, kao da nismo poskupeli, jer je gorivo pojelo naše poskupljenje, tako smo mi opet na nekoj nuli“, navodi Radenković.

Dodaje da će zbog toga taksisti verovatno biti prinuđeni da traže dodatno poskupljenje usluga.

Broj mušterija, ističe, nije se smanjio, ali to pripisuje manjem broju taksi vozila na beogradskim ulicama.

Iako je Vlada Srbije ograničila maksimalne cene evrodizela i bezolovnog motornog benzina na pumpama, cene se usklađuju u skladu sa kretanjima na svetskom tržištu svakog petka.

Tako je evrodizel od februara, kada je počela ruska invazija na Ukrajinu, danas skuplji za 37 dinara, odnosno 30 evrocenti po litru, a bezolovni za četiri dinara, odnosno oko tri evrocenta po litru.

Detaljnije na RSE.