Drva i TA peći najisplativiji, etažno grejanje papreno skupo

S druge strane, najveće troškove imaće potrošači koji koriste struju direktno u grejnim telima i kotlovima za etažno grejanje kao i oni koji se greju na propan butan gas. Ta domaćinstva za nabavku potrebnih energenata moraju da izdvoje 128 hiljada dinara tokom grejne sezone. Luksuz predstavlja i grejanje na struju ako se peći pale tokom dana jer onda računi tokom grejne sezone iznose oko 69.000 dinara. Nešto povoljnije će proći građani koji se greju na pelet. Oni će naime u ovoj grejnoj sezoni za te potrebe izdvojiti oko 66 hiljada dinara. Troškove, oko 60.000 dinara, imaće domaćinstva koji koriste skuplje ogrevno drvo čija je cena 6.200 dinara po metru kubnom i imaju peći niže efikasnosti.

Za grejanje na ugalj biće potrebno izdvojiti sumu od 50 hiljada dinara. Domaćinstva koja koriste termoakumulacione peći pak plaćaće 48 hiljada dinara ali samo u slučaju ako su ta grejna tela uključena noću kada je struja jeftinija. Interesantno je da će ove sezone povoljno biti grejanje i na prirodni gas za šta je potrebno izdvojiti oko 42 hiljade dinara. Najniže troškove energije za grejanje u grejnoj sezoni 2017/2018. prema cenama iz oktobra ove godine imaće domaćinstva koja se greju na drvo u područjima Srbije u kojima se ono može nabaviti po nižim cenama, na primer 4.500 dinara po kubnom metru, i ukoliko imaju novije peći čija je efikasnost veća, na primer 65 odsto. Takva domaćinstva će za ogrev platiti oko 37.000 dinara za sezonu.

Najkvalitetnije grejanje svakako imaju građani u čijim stanovima i kućama funkcioniše centralno grejanje. Međutim, za razliku od onih koji se toplotom ne snabdevaju iz toplana potrošači koji imaju daljinski sistem grejanja tu uslugu plaćaju tokom cele godine kroz račune za Infostan. Primera radi, beogradska porodica koji živi u u stanu veličine 60 kvadratnih metara za račune za toplotnu energiju na godišnjem nivou potroši čak 85.932 dinara.

Nikola Rajaković, profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, ističe za Danas da je očekivano da je grejanje na TA peći noću i dalje jedan od najjeftinijih vidova zagrevanja stanova ali i da je pelet u Srbiji nerezonski skup.

– Dok god bude ovakva tarifna politika, dok god cena struje bude pratila visinu plata građana koje su prilično niske postojaće domaćinstva koja će električnu energiju koristiti za zagrevanje. S obzirom na ekonomsku situaciju u zemlji realno im se ne može zameriti što to rade jer to čine da bi uštedeli kućni budžet. To nije rđavo ni za elektroenergetski sistem jer treba utrošiti struju koja je na raspolaganju noću. Ipak, trebalo bi raditi da se broj termoakumulacionih peći smanji za 20 odsto jer prekomerna potrošnja struje za zagrevanje nije dobra stvar. Takođe, cene struje će sve više rasti i građani u budućnosti neće moći da računaju na povlasticu da za zagrevanje koriste jeftinu električnu energiju – objašnjava naš sagovornik.

On dodaje da bi država morala da stvori alternativu za ljude koji se sada greju na struju a najbolji i najefikasniji način za to je korišćenje obnovljivih izvora energije.

– U tom smislu treba razvijati sistem toplotnih pumpi koje zagrevaju vodu ili vazduh, zatim koristiti pelet jer biomase u Srbiji ima u izobilju a takođe treba razvijati i male toplotne mreže koje bi potrošače snabdevale toplotnom energijom iz biomase i sunčevog zagrevanja – naglašava Rajaković. On je kategoričan u oceni da je cena peleta u Srbiji previsoka i ekonomski neopravdana.

– Trgovci iskorišćavaju činjenicu da je velika potražnja za peletom ali to nije korektno niti bi se te cene mogle nazvati realnim. Drugim rečima s obzirom da se pelet dobija iz biomase kojom je Srbija bogata cene tog ogreva bi svakako trebalo da budu značajno niže nego što su sada – ističe Rajaković.

I Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije, naglašava da su cene peleta pa i uglja i drva veće nego što bi trebalo da budu i takođe ističe da je uzrok toga ponuda i potražnja.

– Sve veći broj građana koristi taj ogrev i trgovci to koriste. Oni se rukovode svojom logikom i dižu cene zbog velike potražnje. Ako bi se potražnja smanjila, logično je da bi i cena išla nadole – kaže Vuletić.

Prema njegovim rečima, cena prirodnog gasa je povoljna jer taj energent prati cene nafte. Dok padaju cene nafte padaju i cene gasa i to je osnovni razlog što je ove sezone „plav energent“ jeftin kao ogrev.

– S druge strane cene centralnog grejanja bi mogle da budu znatno jeftinije kada bi toplane smanjile troškove na svojoj distributivnoj mreži, što kod većina toplana u Srbiji nije slučaj pa u cenu toplotne energije koju plaćaju građani uračunavaju i ono što same rasipaju – zaključuje Vuletić.