Drvo i ugalj najjeftiniji, noćna struja i dalje isplativa

Ono što je izvesno jeste da su u najpovoljnijoj situaciji, kao i uvek, potrošači koji su povezani na sistem centralnog grejanja. Činjenica je da su oni prinuđeni da grejanje plaćaju tokom cele godine, dakle, i u vreme kada nema potrebe za zagrevanjem stanova. Takođe još uvek gotovo sve toplane u Srbiji naplaćuju grejanje po kvadratnom metru stambenog prostora a ne po utrošku. Sa druge strane nepodeljeno mišljenje eksperata za energetiku je da je taj način zagrevanja stanova i kuća najkvalitetniji i najefikasniji jer je temperatura konstantna tokom celog dana i nije potrebno čekati da se prostorije zagreju. Takođe, daljinsko grejanje spada i u red najjeftinijih načina zagrevanja stambenog prostora i veoma mali broj alternativa može da se meri sa njim u cenovnom pogledu. Međutim, ni građani koji koriste centralno grejanje u Srbiji ne mogu da budu sigurni da će plaćati ove sezone istu cenu koju su plaćali i prošle. Naime, s obzirom na to da neke od toplana u Srbiji rade isključivo na gas, a da je taj energent poskupeo, postoji realna mogućnost, kao što se to obično i dešava pred početak svake grejne sezone, da toplane dostave zahteve lokalnim samoupravama za povećanje cena svojih usluga. Cene daljinskog grejanja nisu iste, a primera radi u Beogradu, nakon poskupljenja od pet odsto u februaru iznose za prosečan stan od 60 kvadrata je6.297. dinara. Od potrošača koji ne koriste centralno grejanje najviše razloga za zadovoljstvo imaju oni koji se greju na drva i ugalj jer je cena tog ogreva samo neznatno skočila u odnosu na prošlu grejnu sezonu. Najjeftinije će proći domaćinstva koja se greju na jeftinije drvo (čija je cena 4.000 dinara po kubnom metru), a naročito ako imaju novije peći čija je efikasnost oko 70 odsto, jer u im je za nabavku drveta potrebna 31 hiljada dinara za sezonu. Takve peći obezbeđuju povoljno grejanje u odnosu na alternativu i pri ceni ogrevnog drveta kakva je u Beogradu i Vojvodini.

Potrošači koji koriste ugalj plaćaće grejanje zavisno od vrste uglja, sa uračunatim troškovima prevoza, od 43 do 46 hiljada dinara. Ukoliko imaju peći čija je efikasnost veća od 55 odsto, troškovi će biti u odgovarajućoj meri niži. Potrošači koji za grejanje stana koriste termoakumulacione peći imaće takođe niže troškove koji će iznositi 39 hiljada dinara, ali samo uz uslov isključivog korišćenja jeftinije noćne tarife za električnu energiju. Svako dopunjavanje peći tokom dana, korišćenjem skuplje struje, značajno uvećava te troškove. Tako će dopunjavanje dve peći snage od po tri kilovata samo tokom dva sata dnevno, uvećati troškove grejanja za oko 45 odsto, na 57 hiljada dinara.

Najveće troškove u nastupajućoj grejnoj sezoni imaće domaćinstva koja koriste lož ulje, propan butan gas i električnu energiju direktno u grejnim telima i kotlovima za etažno grejanje. Za nabavku energenata, potrebnih za zagrevanje prosečnog stana tokom cele sezone, ta domaćinstva biće prinuđena da izdvoje 174 hiljade dinara za lož ulje, 131 hiljada dinara za propan butan gas, odnosno 106 hiljada dinara za električnu energiju. Za grejanje prirodnim gasom, troškovi su dva do tri puta manji i iznose 54 hiljade dinara. Gotovo iste troškove kao za gas imaće i potrošači koji se greju na pelet, ako se sagoreva u pećima konstruisanim za to gorivo, kao i građani koji koriste ogrevno drvo čija je cena 5.500 dinara po metru kvadratnom i imaju peći niske efikasnosti.

U Agenciji za energetiku Srbije, koja je nedavno i obelodanila statističke podatke o troškovima u grejnoj sezoni, ističu da je za grejanje prosečnog stana potrebno oko 9.000 kilovat sati električne energije i poručuju da generalno investicije u poboljšanje energetske efikasnosti zgrada i efikasnije peći snižavaju troškove i da su isplative.

Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije, kaže za Danas da činjenica da su drvo, ugalj i struja još uvek najjeftiniji ogrev pokazuje stepen siromaštva u Srbiji i nedostatak adekvatne energetske politike u našoj zemlji. – Najlakše je besumučno trošiti domaće prirodne resurse, odnosno seći šume i koristiti ugalj za zagrevanje stanova i kuća. Isto tako, električna energija, u slučaju da se termoakumulacione peći koriste samo noću, je i dalje jedan od najisplativijih načina za zagrevanje koje koriste domaćinstva. Električna energija je najplemenitiji vid energije i besmisleno ga je rasipati na taj način što se koristi za zagrevanje domova. Ako se gleda samo statistika, dolazi se do zaključka da su drva i ugalj najisplativiji energenti. Međutim, ako se uzme u obzir da se drva i ugalj moraju platiti unapred, pred početak grejne sezone, a onaj koji uzme taj ogrev na kredit mora da plati i kamatu, a ako se zna da se recimo gas za zagrevanje stanova delimično plaća naknadno, onda to više i ne izgleda tako povoljno. Kod zagrevanja ugljem problem je i u tome što domaćin mora da ga transportuje do svog podruma, što se takođe plaća, plus mora da pripremi prostor za prijem uglja i da ga na kraju skladišti tamo, što zahteva priličan stepen rada i truda. Ono o čemu se u Srbiji takođe ne vodi računa jeste i stepen iskorišćenja ogreva. U tom smislu prirodni gas je ubedljivo na prvom mestu u odnosu na sve druge energente.