Drvo je zeleno zlato Finske

Tapio grupa (http://tapio.fi/) svoje projekte podizanja efektivnosti i profitabilnosti usklađuje sa lokalnim zakonodavstvom i prirodnim resursima. Njihovi partneri su šumska gazdinstva i institucije u Estoniji, Litvaniji, Indoneziji, Gabonu, Rusiji i drugim zemljama, a menadžemnt ove kompanije veruje da ima dosta toga da ponude u Srbiji.

– Srbija je interesantna za nas, i verujemo da imamo dosta toga da ponudimo. Imamo više od jednog veka iskustva u razvoju održivog gazdovanja šumama u Finskoj i želimo da podelimo to znanje sa našim klijentima. Tapio je razvojna organizacija koja znanja stečena tokom 105 godina iskustva u Finskoj prenosi i realizuje u projektima širom sveta. Drvo je zeleno zlato Finske. Upravljanje šumama ima tri važne tačke oslonca – biodiverzitet, ekonomija i socijalni aspekt, koji je sve važniji. Finska ima zadatak da do 2020. godine upotrebu energije iz obnovljivih izvora podigne sa 28 na 38 odsto. Verujemo da imamo svetlu budućnost – kaže Lisa Kar, razvojni direktor Tapia.

Tapio je 105 godina stara organizacija, a njihov godišnji obrt je 8,5 miliona evra. Tapio je poludržavna kompanija, a godišnje od direktno od države dobija 1,5 miliona evra. Oko 3,5 miliona evra je prihod Tapia od konsaltinga, tri miliona od prodaje semena i sadnica.

– Radimo sa malim i srednjim pilanama, koji obezbeđuju najviše drveta. Vlada poseduje oko 35 odsto šuma, uglavnom na severu, gde sporije raste. U Finskoj godišnje izraste 100 miliona kubnih metara drveta, a seče se 50-55 miliona. Ne računajući mlada stabla, seče se 75 odsto, a period obnavljanja je 60-100 godina. Zadatak eksperata jeste kako da omoguće rast iskorišćenja drve mase na obnovljiv način – kaže Lisa Kar.

Jedna petina finskog izvoza dolazi od drvne industrije, i od toga zasivi finska ekonomija. Tapio nudi širok spektar usluga i proizvoda preduzećima i organizacijama za održivo upravljanje i korišćenje šuma. Međunarodni razvojni projekti su uglavnom usmereni ka Rusiji i zemljama EU, ali u poslednje vreme i da jugo-istočne Azije i Afrike. Veliki deo aktivnosti Tapia vezan je za planiranje i programe za upravljanje.

– Mi radimo zajedno sa javnim i privatnim sektorom i istraživačkim organizacijama, kojima obezbeđujemo savete i primere dobre prakse. Naši partneri su vlade, naročito u oblasti upravljanja prirodnim resursima, projektni sponzori kao što je Svetska banka, kompanije koje koriste drvo i biomasu, vlasnici šuma, istraživačke i obrazovne institucije. Nadamo se da ćemo u Srbiji naći kooperante i partnere. Dostupnost i obnovljivost izvora energije i za Srbiju postaju sve važniji. Tapio može da pomogne i svojim iskustvom i primerima dobre prakse uputi na to kako biomasa može biti iskorišćena. Takođe, veoma je važan razvoj privatnih šumskih gazdinstava pomoću treninga, praćenja iskorišćavanja biomase kao energenta, kosultacija, odlaska u Finsku i susreta sa primerima dobre prakse. Veoma su važni i planiranje i izgradnja mreže šumskih puteva – kaže Lisa Kar.