Država bez građevinske dozvole gradi Nacionalni stadion i EXPO na privatnim i nepostojećim parcelama

Još interesantnije, radove je počela da izvodi i na parcelama koje u katastru – ne postoje.

Zbog toga je Ministarstvo građevinarstva 26. septembra moralo da donese rešenje kojim odbija zahtev za izdavanje građevinske dozvole.

Zahtev za građevinsku dozvolu podnet je radi dobijanja odobrenja za gradnju pet saobraćajnica u okviru kompleksa Ekspo 2027. I izgradnju hidrotehničkih, elektroenergetskih, telekomunikacionih, signalnih i mašinskih instalacija.

Formalni investitor izgradnje Ekspa je Ministarstvo finansija. Zahtev je u njegovo ime podnela kineska kompanija Power construction corporation of China limited.

Saobraćajnice i instalacije koje je potrebno izgraditi prolaze kroz 92 cele parcele i delove još 75 parcela u opštini Surčin.

Ministarstvo građevinarstva kao ovlašćeni organ za izdavanje građevinske dozvole dužno je da proveri da li investitor ima pravo na zemljištu na kojem želi da gradi. Zato su od Republičkog geodetskog zavoda traženi podaci za gotovo 170 parcela navedenih u zahtevu.

Pokazalo se da je većina u javnoj svojini Republike Srbije. Dokument Ministarstva građevinarstva pokazuje da je još šest parcela u javnoj svojini Grada Beograda. Jedna parcela je u državnoj svojini, a na njoj pravo korišćenja ima Gradska opština Surčin.

Međutim, osam parcela je u potpunosti ili delimično u privatnom vlasništvu.

Još četiri su problematične jer nisu upisane u katastru odnosno ne postoje podaci o njima.

Kako je Ministarstvo navelo u rešenju o odbacivanju zahteva za građevinsku dozvolu, jedna parcela u privatnoj je svojini Dragoljuba Markovića.

Forbes Srbija proverio je ovaj podatak u katastru i ispostavilo se da je tačan. Tabla zemlje površine tek 104 kvadratna metra i dalje se vodi na Dragoljuba Markovića kao njegova privatna svojina. Uz to, u aprilu ove godine upisana je zabeležba o obavezi plaćanja naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljišta.

Kada je reč o preostalih sedam spornih parcela, Ministarstvo navodi da je utvrdilo da su one najvećim delom u javnoj svojini Republike Srbije.

Međutim, jedan deo je u svojini državne firme Agroindustrijska korporacija Beograd, kao i u privatnoj svojini fizičkih lica Georgine Goljević, Srđana Davidovića, Milana Miletića i Mirjane Stanić.

Uvidom u katastar utvrdili smo da oni jesu suvlasnici, ali trenutno na samo četiri od sedam navedenih parcela u rešenju Ministarstva. Na preostale tri, sada je upisano da su u potpunosti u javnoj svojini Republike Srbije.

Po svemu sudeći, izgleda da je do promene došlo u periodu od podnošenja zahteva do odluke Ministarstva da ne izda građevinsku dozvolu.

Kod četiri parcele kod koje Agroindustrijska korporacija i četiri osobe i dalje slove kao suvlasnici, može se videti i da je u martu ove godine upisana zabeležba promene imaoca prava na zemljištu. Početkom avgusta upisana je i zabeležba o pokretanju postupka eksproprijacije (s druge strane, ovih zabeležbi nema na parceli Dragoljuba Markovića).

To ukazuje da država nije uskladila aktivnosti pa je podnela zahtev za dozvolu pre nego što je sprovedena promena vlasnika u katastru.

Kako objašnjavaju stručnjaci za nekretnine, dok to ne piše u katastru, niste vlasnik nepokretnosti.

Po slovu zakona, ko nema odgovarajuće pravo na zemljištu kao što su vlasništvo ili zakup, ne može da dobije građevinsku dozvolu. Tako će Ministarstvo finansija morati da sačeka na odobrenje dok ne završi eksproprijaciju i prenos vlasništva.

Zbog toga je blokirana gradnja na oko pet hektara zemljišta koliko zahvataju sporne parcele.

Upravo to je i Ministarstvo građevinarstva navelo kao problem zbog kojeg je odbilo da izda građevinsku dozvolu. Kako su istakli, Ministarstvo finansija mora da dostavi dokaz da kao investitor ima odgovarajuće pravo na parcelama „na kojima se izvode radovi, odnosno na onim katastarskim parcelama koje nisu u javnoj svojini Republike Srbije“.

Takođe, potrebno je da dostavi dokaze o četiri katastarske parcele „koje nisu upisane u katastru nepokretnosti, a na istim se izvode radovi“.

Provera Forbes Srbija potvrdila je da četiri sporne parcele zaista ne postoje u evidenciji Republičkog geodetskog zavoda.

Kada je reč o ostalim nedostacima zbog kojih je odbijen zahtev za građevinsku dozvolu navodi se i da je potrebno dostaviti ugovor s Elektrodistribucijom Srbije o izgradnji nedostajuće infrastrukture. Nedostaje i izveštaj o tehničkoj kontroli projekta. Ostale primedbe su uglavnom zbog administrativnih nedostataka odnosno neusaglašenih podataka i sl.