Država će odbiti dozvolu za cijanid u proizvodnji zlata

Kako se navodi na sajtu ove kompanije studija izvodljivosti je u izradi i očekuje se početkom sledeće godine, a procena vrednosti kapitalne investicije iznosi 211 miliona dolara.

Nije tajna da ovaj kraj Srbije ima zlata, jer se iskopava već vekovima, ali novina je što bi sa ovim rudnikom stigla tehnologija korišćenja cijanida u odvajanju zlata od rude.

Kako se navodi u elaboratu za izradu Prostornog plana područja posebne namene eksploatacije zlata na ukupnoj površini od oko 36 hektara, od čega je 54 odsto šuma, biće iskopano oko 20 miliona tona rude. Ona će se potom drobiti, a onda će se tako usitnjena ruda potopiti u reagens-natrijum cijanid. Cijanid veže zlato i srebro i odvaja ga od rude, a taj rastvor će se skupljati u bazen, a potom odlazi u postrojenje za apsorpciju, desorpciju i izdvajanje (ADR) koje će se nalaziti u zatvorenoj zgradi gde se odvija takozvano luženje. Ispod bazena predviđene su dve geomembrane koje bi trebalo da štite od izlivanja.

U elaboratu se navodi i da će postrojenje i sve ostale aktivnosti biti u skladu sa „Međunarodnim kodeksom za upravljanje cijanidom“, kao i da se taj proces cijanidizacije koristi već 100 godina i da većina rudnika zlata upravo na ovaj način izvlači zlato iz rude. Takođe se navode i rudnici koji se nalaze po Zapadnoj Evropi i Americi koji na taj način rade, valjda da bi se odagnala sumnja o nekoj štetnosti cijanida. Treba reći i da Dandi nema rudnike u zapadnoevropskim zemljama, već dva u Bugarskoj i jedan u Namibiji, uz projekat Timok gold u Srbiji koji razvijaju.

U svakom slučaju javnost se poslednjih dana digla na noge i na sam pomen cijanida u blizini vrela Mlave, jedne od retkih čistih i nezagađenih reka u Srbiji i ne tako daleko od Vinatovače, jedine prašume u našoj zemlji.

Dragana Đorđević, naučni savetnik na Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju je zgrožena samom idejom ostavljanja cijanida u životnoj sredini.

„Cijanid je nešto što se koristilo u Drugom svetskom ratu za ubijanje ljudi. Dvoprocentni rastvor cijanida u vodi u kafenoj kašičici može da ubije čoveka, a milion puta manja koncentracija ubija ribe ili ptice. Sav taj rizik da bi neka kanadska kompanija sedam godina izvlačila zlato i odnosila negde. I to se radi o otvorenom kopu u kom će stradati šume. Pominju radna mesta, pa kome je u interesu da radi sedam godina i šta će onda posle kad se zatvori rudnik?“, napominje ona.

Kao da nije dovoljno što su stanovnici Kučeva ostali bez pitke vode zbog Ziđina nedaleko odatle, Đorđević upozorava da bi u slučaju zagađenja Mlave bez vode ostali stanovnici Žagubice, Petrovca na Mlavi, Krepoljina.

Profesorka na Rudarsko geološkom fakultetu u Beogradu Vesna Logar Poharc potvrđuje da se cijanid koristi u razdvajanju zlata, kao i da je opasan u nestručnim rukama.

„To je najjednostavniji način za izdvajanje zlata iz rude. Ako se pri tome ošljari i krene da curi u prirodu to nije baš zdravo. Najveći rizik je da na početku krene dobro, a onda da počne negde da curi. Trebalo bi dobiti odgovor i na to šta se dešava na kraju sa jalovinom koja je tretirana cijanidom“, ističe ona i podseća da rudnici u tom kraju odavno zagađuju i ljude i prirodu.

„Nekada, dok je Bor bio državni i dok smo mogli da vodimo studente tamo, niko nije mogao da uzima uzorke za istraživanja o uticaju na životnu sredinu. Ali ljudi prihvataju da se truju zarad neke plate“, zaključuje ona.

A nije ovo prvi put da se Srbija susreće sa cijanidom u procesu dobijanja zlata. U januaru 2000. godine u ogromnom rudniku zlata na severozapadu Rumunije, Baja Mare, na kom je radila australijska kompanija Esmeralda zajedno sa rumunskom vladom pukla je brana posle čega se izlilo 100.000 kubnih metara vode zagađene cijanidom u prirodu i vodenim tokovima stigla do Tise u Mađarskoj, a potom i Srbiju i dalje u Dunav.

Mađarsko ministarstvo životne sredine je saopštilo da je pored pomora flore i faune ovo zapretilo i ljudima, jer je u gornjem toku Tise zabeležena koncentracija cijanida 100 puta veća od dozvoljene. Prema izveštajima ovog ministarstva u dve pritoke Tise pomrlo je između 80 i 100 odsto ribe, a pogođene su i ostale životinje, ptice i sisari.

Još jedna zanimljivost i potencijalna opasnost za državu kada se govori o rudarskim projektima je iskustvo Rumunije jednom kanadskom kompanijom na drugom potencijalnom rudniku zlata. Naime, rumunska vlada je pod pritiskom javnosti (slogan protestanata bio je „vama zlato nama cijanid“) odbila da izda potrebne dozvole kompaniji Gabriel Resources za otvaranje rudnika zlata i srebra Rosia Montana i 2015. ova kompanija je pokrenula spor pred arbitražom Međunarodnog centra za razrešenje investicionih sporova (ICSID) Svetske banke za čak 3,3 milijarde dolara. Spor je i dalje u toku.

Mihajlović: Neće biti rudnika sa cijanidom

Potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović izjavila je juče da neće biti dozvoljeno otvaranje nijednog rudnika, ukoliko se u eksploataciji zlata bude koristila tehnologija luženja cijanidom.

„Kada je reč o potencijalnom rudniku zlata na Homolju i tehnici koju kompanija želi da koristi, luženje cijanidom ne dolazi u obzir. Može da se napravi milion raznih planova, ali to se neće raditi, zato što to očigledno nije dobro za životnu sredinu. Ako postoje neke alternativne, nove tehnologije, onda ćemo razgovarati. U suprotnom, tamo neće biti rudnika. Nećemo dozvoliti upotrebu cijanida u preradi rude u Srbiji“, rekla je Mihajlovićeva.