Država ćuti o smanjenju akciza na dizel

Blokada ulica već mesecima nema, ali ni naznaka da je tema otvorena. Iz kabineta predsednika nismo dobili nikakav odgovor kada smo upitali da li je podneta neka inicijativa za spuštanje državnih dažbina, a odgovor nije stigao ni od Ministarstva finansija, koje je nadležno da utvrđuje visinu akciza, niti od ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića.

Poljoprivrednici tvrde da u startu nisu poverovali takvoj izjavi predsednika, jer ne samo da se o toj temi godinama govori bez uspeha, nego kažu i da im je jasno kako smanjenja ili subvencija neće biti jer budžetom to nije u ovoj godini ni predviđeno. Ali, više razumevanja bi im itekako značilo, jer se po hektaru, zavisno od zasada, troši od 60 do 100 litara, pa je to značajna stavka koja opterećuje proizvodnju u agraru.

– Poljoprivrednicima je potrebno i mnogo više goriva nego što im to država priznaje, jer nisu samo radovi u polju deo te proizvodnje. Zato je potrebno da država pokaže više razumevanja, pri čemu izdvajanje u posebnu kategoriju, poput plasiranja plavog dizela za poljoprivredu, nije jedini način. Do 2012. Srbija je regresirala ratarima gorivo, tada se država odrekla dela akcize i dizel je na NIS-ovim pumpama za agrar bio duplo jeftiniji nego za ostale korisnike – kaže za Danas Miloš Milovanović, agrobiznis konsultant.

Prema rečima Miroslava Kiša iz Asocijacije poljoprivrednika, sada je malo verovatno da će se država lako odreći svojih prihoda.

– Sve države iz okruženja imaju modele kako da agraru obezbede pristupačniji dizel, ali kod nas nema razumevanja. Našu poljoprivredu uz to opterećuje veliki broj malih, usitnjenih gazdinstava i ona su gladna i žedna subvencija i podsticaja, ali ne samo da se vlast o tome ne brine, nego ne nalazi ni mehanizam da nas zaštiti od velikih sistema koji kupuju našu robu, kako kažu po tržišnim cenama, ali zapravo je plaćaju koliko oni odrede da treba – kaže za Danas predsednik Aleksandar Kiš i dodaje da zbog simboličnih subvencija naša agrarna proizvodnja nije konkurentna sa zemljama u okruženju gde su vlasti mnogo izdašnije prema toj grani.

Da bi pomogla svojim poljoprivrednicima, Hrvatska im je omogućila da koriste takozvani plavi dizel, koji košta 90 dinara za litar dok je redovna cena dizela za sve ostale oko 160 dinara. U Makedoniji se isto gorivo kupuje za 116 dinara, a Mađari ratarima vrše povraćaj za utrošeno gorivo od 82 odsto vrednosti naplaćene akcize, dok u Republici Srpskoj ratari imaju pravo na 120 litara regresiranog dizela po hektaru. Ni jedan od tih modela nije najavljen u Srbiji, a od obećanja da će se otvoriti razgovori o subvencijama na gorivo, još ništa.