"Država da razbije monopol u mlekarstvu"

Premije za mleko će i u 2017. biti sedam dinara po litru, baš kao i ove godine, stočarstvo će biti među prioritetima kada se radi o subvencijama, baš kao i investicije, a upravo to su pozitivne stvari, smatra agroekonomski analitičar Milan Prostran.

– Pozitivno je i to što su ostale iste premije za mleko i što je povećan fond za subvencionisanje stočarstva, ali i pčelarstva. Osim toga, povećan je i fond za investicije, tako da će biti više subvencija za dugogodišnje zasade, za hladnjače, za poljomehanizaciju – ističe Prostran za Danas.

Međutim, ono što nije dobro, smatra Prostran, jeste to što će biti smanjene subvencije za gorivo, mineralna đubriva i sertifikovane sadnice.

– Čim smanjite subvencije za gorivo poljoprivrednik kada dođe u situaciju da nema više novca za gorivo redukuje obradu zemlje, isto je i sa đubrivima. Sve to je uslov za povećanje produktivnosti. I naravno sve to utiče posle na konkurentnost – napominje Prostran.

Osim toga, agrarni budžet u ukupnom budžetu, smatra Prostran, trebalo bi da bude veći od pet odsto, a on je sada manji od četiri odsto.

– U ukupnom budžetu doprinos poljoprivredne proizvodnje bi trebalo da je veći od 10 odsto, a mi smo daleko od toga. U Srbiji se izdvaja u proseku 58 evra za poljoprivrednika, dok je u Hrvatskoj taj prosek pre nego što će ući u EU bio 100 evra. U Mađarskoj je, na primer, 230 evra, a prosek na nivou EU je 147 evra po poljoprivredniku – ističe Prostran.

Agrarni budžet za 2017. iznosi 43,7 milijardi dinara, najveće povećanje od 2,2 milijarde je za investicije, dok će Uprava za agrarna plaćanja imati naredne godine 2,5 milijardi dinara više na raspolaganju. Novo u sistemu subvencionisanja je 5.000 dinara po grlu za krave za proizvodnju teladi, dok će se za priplodne krmače i neraste podsticaji povećati sa 7.000 na 10.000 dinara.

Na pitanje koliko su proizvođači zadovoljni time što će i u 2017. država usmeriti više novca u stočarstvo Zoran Kotarac iz Slankamena kaže da nije sporno da postoji dobra namera da se pomogne, ali da to u praksi izgleda kao kada davljeniku malo pomognete da ispliva, ali ga ne izbavite iz vode.

– Tih sedam dinara premije za mleko je dobra volja, ali nam ne znači mnogo. Izgleda kao bacanje para u bunar. Ono što je bitnije jeste da država pomogne tako što će razbiti monopol – kaže Kotarac za Danas.

On kaže kako trenutno proizvodi 3.000 do 4.000 litara mleka mesečno, a da je do pre nekoliko godina imao i do 10.000 litara mleka za prodaju svakog meseca. Krivac tome je, kaže, niska otkupna cena mleka.

– Osnovna cena sirovog mleka od oktobra je 18,67 dinara po litru. Nigde cena mleka nije toliko niska. Mleko koje ja prodajem mlekari je boljeg kvaliteta i za njega dobijam 26 dinara, plus PDV, a to vam je gotovo kao čaša jogurta u prodavnicama – tvrdi Kotarac.

On kaže da je cena mleka u EU nekih 22 evrocenta, a da je u Srbiji maksimum koji može da se dobije, ukoliko se radi o ekstra kvalitetu mleka 37 do 38 dinara po litru.

– Pre tri godine cena mleka je bila oko 40 dinara i tada su mlekare u prodavnicama litar prodavale za 60 dinara. Sada kada je cena konkretno u mom slučaju 26 dinara po litru, mleko u prodavnicama košta 84 dinara. To dovoljno govori u kakvom su položaju proizvođači – ističe Kotarac, član Asocijacije proizvođača mleka Vojvodine.

On kaže da svega 30 kuća u Slankamenu trenutno drži krave jer se jednostavno ne isplati, dok ih je susednoj Beškoj ostalo svega desetak.

– Pohvalno je što postoje premije, svakako, ali kada bismo mogli da prodajemo mleko po nekoj normalnoj ceni onda nam te premije ne bi bile potrebne uopšte – napominje Kotarac.

Usvojeni poljoprivredni zakoni

Skupština Srbije juče je usvojila izmene zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, što će Srbiji omogućiti pristup sredstvima u iznosu od 175 miliona evra iz IPARD fondova namenjenih poljoprivrednicima. Poslanici su usvojili i izmene Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, kojima se proširuje krug onih koji imaju pravo na podsticaje za poljoprivrednu proizvodnju. U Zakon se uvode i nove kategorije, kao što su mladi poljoprivredni proizvođači, koji će imati pravo da koriste i bespovratna sredstva. Zakonom se uvode nove mere koje se odnose na stočarsku proizvodnju, naročito na proizvodnju junećeg mesa.