Država de fakto odustala od platnih razreda

„Već duže vremena je jasno da ne postoji nikakva namera da se taj zakon, odnosno ta reforma usvaja, jasno je i zašto. Kada bi se ta reforma usvojila to bi značilo početak uvođenja reda u državi, a mi imamo sve manje reda, a ne sve više“, ističe za Danas ekonomistkinja Kori Udovički. Ona se, kako kaže, slaže sa Fiskalnim savetom da ništa izolovano ne može da se uradi, već da to mora da bude deo sređivanja državne uprave, ali da toga nema.

Fiskalni savet je još jula 2019. ukazao kako će tadašnje odlaganje uvođenja sistema platnih razreda napraviti dodatnu štetu, te kako time Vlada možda najavljuje da se od reforme zarada potpuno odustalo.

Savet podseća da je decembra 2018. u poslednji čas izmenjen deo Zakona o sistemu plata u javnom sektoru kojim je bilo predviđeno da se sistem platnih razreda primenjuje od 1. januara 2019. godine. Rok je pomeren na 1. januar 2020, potom za sredinu 2020, a onda i početak ove godine. Prošlog decembra primena je odložena za januar 2022. godine.

U Skupštini Srbije juče se, međutim, raspravljalo o Predlogu zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru kojim se uvođenje platnih razreda ovoga puta odlaže za čak tri godine – 2025. godinu.

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović kaže da je Savet izneo primedbe u mišljenju o Strategiji, gde navode da Vlada odlaganjem primene ovog zakona za 2025. otvoreno priznaje neuspeh sadašnjeg pristupa u sprovođenju ove važne reforme i prekida ciklus nekredibilnih obećanja da će se ona sprovesti za godinu ili dve, a zatim odlaganja kad se ti rokovi približe.

„Brojni problemi postojećeg sistema zarada zaposlenih u opštoj državi ostaju nerešeni i nije opravdano da se na početak njihovog rešavanja čeka do 2025. godine“, ističu u Fiskalnom savetu i predlažu Vladi da se u 2022. umesto sveobuhvatne reforme fokusira samo na goruće probleme koji se mogu rešiti u kratkom roku.

Znatna poboljšanja sistema zarada zaposlenih u opštoj državi mogla bi se, napominju, napraviti sprovođenjem manjeg broja fundamentalnih, ali realističnih koraka poput uvezivanja ukupnog godišnjeg rasta plata u javnom sektoru s ekonomski objektivnim parametrima, uvođenjem javnog registra zaposlenih i zarada i ujednačavanje zarada zaposlenih na generičkim poslovima na nivou opšte države.

Tokom jučerašnje rasprave o ovom zakonu ministarka državne uprave i lokalne samouprave Marija Obradović rekla je kako država ne odustaje od reforme, jer uvođenje platnih razreda predstavlja strateško opredeljenje Vlade Srbije.

Ključan razlog za odlaganje reforme, kako je rekla, jeste pandemija koronavirusa.

„Reforme zarada u javnom sektoru imaju implikacije po budžet, a prema iskustvu iz drugih zemalja, takve reforme su dugogodišnje reforme koje zahtevaju i dodatnu masu u budžetu“, rekla je Obradović.

Uprkos odlaganju reforme, kako je naglasila, Vlada je našla dovoljno prostora da se plate zaposlenih u javnom sektoru podignu za sedam odsto, odnosno za osam odsto za zaposlene u zdravstvu, vojsci i socijalnim službama.

Poslanica SPS-a Suzana Paunović rekla je da se prilikom donošenja sistemskog zakona Skupština opredelila za primenu platnog razreda polazeći od potrebe da se plate u javnom sektoru obračunavaju isto za istu vrstu poslova, ali da je taj zakon donet prema pokazateljima za 2015. godinu.

„Danas bi rezultati i analize primene modela platnih razreda izgledali potpuno drugačije“, rekla je Paunović i dodala da je potrebno sistematično i sveobuhvatno sagledavanje problema primene modela platnih razreda i zašto je do sada to odlagano. Ona je rekla da je prioritet u prošloj godini bilo spasavanje života, da je kraj pandemije neizvestan i da je odlaganje dobar način da se posao kvalitetno uradi.