Ministarstva i ustanove čiji je osnivač država duguju privredi za obavljene usluge ili isporučenu robu gotovo 13 milijardi dinara, ili oko 100 miliona evra, pokazuju poslednji podaci sa sajta Ministarstva finansija.
Iako su među dužnicima policijske uprave, škole, fondovi, domovi za stare i ustanove kulture, računi koje oni još nisu platili deluju benigno u odnosu na obaveze koje su evidentirane kao stavka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Naime, domovi zdravlja, klinički centri, bolnice i apoteke svojim dobavljačima nisu isplatili na vreme ukupan iznos od 12,8 milijardi evra.
Zakon o rokovima za izmirenje novčanih obaveza koji propisuje rok od 60 dana za regulisanje plaćanja u komercijalnim poslovima, usvojen je početkom 2013. i očekivalo se da će staviti tačku na dugove javnog sektora, koji privredniku ne može duže od 45 dana da drži fakturu u fioci. Izuzetak su zdravstvene ustanove čiji je osnivač država, koje plaćanje mogu da odlože do 90 dana. Međutim, i taj dvostruko produženi rok nije bio dovoljan a problem nagomilanih dugova u tom sektoru postoji već decenijama. Do prošle godine, obično ih je „pokrivala“ država, ali je onda pre nekoliko meseci saopštila da to više neće činiti i „vruć krompir“, bar kada su u pitanju najveći dužnici, apoteke, prenela na lokal.
Do sada, niko nije izračunao ukupnu štetu koju privreda trpi zbog otežane naplate pa tako, na primer, nema podataka o tome koliko je samo putarskih firmi ugašeno dok pre nekoliko godina plaćanje iz državne kase nije postalo redovnije. Ne znaju se ni ukupna dugovanja javnih i preduzeća koja su doskoro bila u restrukturiranju, a njihova dubioza postaje nešto vidljivija tek kada stignu do stečaja. Tako se prošle godine, kada se usvajao unapred pripremljen plan reorganizacije za RTB Bor, saznalo da će država, odnosno građani Srbije, ostati „kratki“ za oko milijardu evra, dok će preostali, isto toliko visok iznos, to preduzeće otplaćivati godinama. Glas privrednika o ovom problemu retko se čuje, jer se većina njih, posebno u manjim sredinama, ne usuđuje da ljuti ni državu ni velika javna preduzeća, koja su tu često jedini investitori.
– Država upravlja firmama i ustanovama ne poštujući elementarne zakone i to je osnovni uzrok formiranja visokih dugova. Opšte je mesto da su javna preduzeća i razne ustanove gde menadžment postavlja vlast, zapravo njihov izborni plen. Zato ih kontrolne institucije ne nadziru, pa se preko njih nesmetano ispunjavaju i partijski i lični interesi. Koliko je to prisutno u strukturi dugova ne možemo izračunati, ali ceh plaćaju građani i to je posebno vidljivo u zdravstvu. Bilansna je činjenica da u budžetu nema para za takvu i toliku potrošnju, koja je otišla ko zna kojim kanalima a da se pritom nisu platili ni kvalitetni lekari niti napredni medikamenti. Još je veći problem što i kada se neka sredstva prebace, ne proprati se njihova realizacija, pa sada te ustanove ne mogu ponovo da računaju na kasu Fonda, a drugu opciju nemaju – kaže za Danas Milan Knežević iz Asocijacije malih i srednjih preduzeća.
Najveći dužnici
Među zdravstvenim centrima, najveći dužnik je užički jer duguje 1,3 milijarde dinara za 19.293 neplaćene fakture. Neki domovi zdravlja, apoteke i bolnice koje pripadaju tom centru, suočavale su se i sa izvršiteljima koji su hteli da zaplene medicinsku opremu i kola hitne pomoći. Od apoteka, pančevačka i dalje duguje više od 900 miliona dinara, za 10.423 neplaćena računa, slede klinički centri Vojvodine i Srbije koji duguju 696, odnosno 566 miliona, dok KBC Zemun za 5.527 uspostavljenih faktura, nije na vreme platio ukupan iznos od skoro 493 miliona dinara.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.