Država gradi pruge investitorima umesto građanima

Postavlja se logično pitanje zašto se najava izgradnje pruge do aerodroma u Surčinu, odnosno rekonstrukcija pruge Požarevac – Majdanpek odvijaju baš u ovom trenutku kada je „Nikola Tesla“ pred koncesijom francuske kompanije Vinči, a intenzivno se traži strateški partner za kupovinu RTB Bor. Dolazi se do zaključka da na taj način pored svih drugih subvencija investitorima na ovaj način država obezbeđuje i dodatnu koja se plodonosno može odraziti na ostvarivanje njihovih još većih profitnih stopa. S druge strane država od toga ne dobija skoro ništa, a građani suviše malo.

Privatizacioni savetnik Branko Pavlović za Danas ističe da postoji mogućnost da je izgradnja pruge Aerodrom „Nikola Tesla“ – Novi Beograd deo koncesionog ugovora sa kojim javnost nije upoznata.

– Postoji mogućnost da je francuski koncesionar tražio od države da izgradi tu prugu. S obzirom da je aerodrom sad pod koncesijom te da u narednih 25 godina država neće ubirati profit iz poslovanja tog preduzeća potpuno je jasno i očigledno da neće imati nikakvu korist od izgradnje te pruge. Stoga bi tim poslom trebalo da se bavi koncesionar a ne država – ističe naš sagovornik. On dodaje da je problematično i što se razmišlja o tome da ta pruga bude izgrađena kroz javno-privatno partnerstvo.

– Infrastruktura poput železničke mora da bude u rukama države. U slučaju da to ne bude tako to će biti suprotstavljeno interesima građana Srbije. Može se dopustiti da privatni partner bude operator u železničkom saobraćaju, iako praksa pokazuje da je i na tom planu država znatno uspešnija, međutim, pruga u privatnom vlasništvu kompanije koja bi je izgradila bi predstavljala pogubno rešenje po javni interes.

Kada je reč o rekonstrukciji pruge Požarevac – Majdanpek, Pavlović ističe da u slučaju da će se tom prugom odvijati i teretni saobraćaj vezan za rad RTB Bor država bi morala da se pre prodaje tog preduzeća dogovori sa novim vlasnikom da i sama ima neku korist.

– Ako već država uloži sredstva u rekonstrukciju pruge koja će biti značajna za transport proizvoda RTB Bor, sa novim vlasnikom bi trebalo postići dogovor koji bi podrazumevao da na neki način trošak koji je država imala bude uračunat tokom kupoprodajnog aranžmana. Ako pak država od toga ne dobije ništa već samo učini uslugu kupcu RTB Bora, to će svakako predstavljati veliki promašaj – smatra Pavlović.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu LJubodrag Savić slaže se sa konstatacijom da se oba železnička projekta odvijaju zarad interesa stranih investitora, ali da to može da bude od koristi i za građane Srbije.

– Smatram da je odavno trebalo izgraditi prugu Aerodrom „Nikola Tesla“ – Novi Beograd kao i rekonstrukciju pruge Požarevac – Majdanpek. U oba slučaja putnici će imati korist od toga. Naročito u Beogradu, jer ne bi više zavisili od taksi prevoza do aerodroma i mogli bi veoma brzo i lako da železnicom stignu do njega. Što se kaže, bolje ikad nego nikad i dobro je što se bar sada radi na tim projektima. Može se konstatovati da je reč o dobrim potezima nadležnih. Inače, uobičajeno je da investitori traže od države u koju žele da ulože da reši određene infrastrukturne probleme, da ne žele sami da se bave sa time i da u krajnjem slučaju odluče da ne dođu u neku zemlju ako te stvari nisu rešene – navodi naš sagovornik.

On dodaje da bi prugu Aerodrom „Nikola Tesla“ – Novi Beograd trebalo da gradi država i da ona bude u vlasništvu grada.

– Na taj način bi grad ubirao neki dinar od tog projekta, odnosno od naplate karata. Svako drugo rešenje bi bilo pogrešno i loše za javni interes. Nikako ne bi trebalo dozvoliti da neka privatna kompanija izgradi i upravlja tom prugom. Javno-privatno partnerstvo je veoma dobro rešenje i ne treba ga odbacivati, ali ova konstatacija važi samo za dobro uređene i organizovane države kakva Srbija u ovom trenutku nije. U zemljama poput naše javno-privatno partnerstvo se svodi na činjenje poslovnih usluga privatnom sektoru, što je daleko od dobrog i poželjnog. Samim tim u konkretnom slučaju izgradnje pruge do aerodroma, ukoliko bi vlasnička struktura bila takva da je kontroliše privatni kapital, to bi neizostavno dovelo do monopola. Ako već u nekoj oblasti mora da ima monopola, ako se on ne može izbeći, onda je za građane daleko bolje da to bude javni, a ne privatni monopol kome je jedini interes da zgrće što više novca – zaključuje Savić.