Država hoće i jare i pare

Za analitičare je bila razumljiva ova, relativno brza reakcija države na rastuće crno tržište rezanog duvana, jer ne samo da je ono za samo nekoliko meseci, od decembarskog povećanja akciza na cigarete, duvanskoj industriji, zavisno od proizvođača, umanjilo prihod od devet do 20 odsto, već je značajno utanjilo i planirani prihod u budžet. Razlog da se u to uključi i policija dodatno opravdava energičan odgovor države, jer crno tržište duvana, bez obzira da li je reč o rezanom ili cigaretama, obično je prethodnica ka stvaranju narko kanala. Naime, za tu vrstu šverca neophodna je mreža dobavljača i distributera, koja vrlo brzo prelazi u organizovanu grupu. Takođe, isti kanali rado se koriste za prenos narkotika, jer je drogu lako sakriti ispod duvana koji ubija miris i olakšava prelazak poreko granice. Srbija ima dodatni razlog da se na vreme uhvati u koštac sa crnim tržištem duvana, jer je tek nedavno razbila narko mreže Antuna Stanaja i Darka Šarića, pa je taj prazan prostor prosto zov za nove igrače.

S druge strane, Srbija ostvaruje i očekuje značajan budžetski prihod od prodaje cigareta. Udeo akciza i poreza na duvan u državnoj kasi 2011. godine iznosio je 9,3 odsto, uz tendenciju da 2012. dostigne 11 odsto, što je najviši procenat u Evropi. Primera radi, na drugom mestu, ali daleko iza nas, su Bugarska i Poljska, sa po 6,7 odsto, sledi BiH sa 6,1, potom Rumunija sa 4,6, Crna Gora sa četiri odsto, dok je u Hrvatskoj 3,2 odsto. U razvijenim zemljama budžetski prihod od prodaje cigareta kreće se od 0,9 koliko je u Holandiji i Belgiji, do najviše 2,7 odsto koliko inkasira Češka. Naravno da to ne znači da su kod nas cigarete najskuplje, već više ukazuje na činjenicu da druge vrste budžetskih prihoda izostaju.

Naizgled licemeran odnos države u politici prema duvanu, iskazuje se kroz pitanje kako zaštititi taj prihod, sačuvati radna mesta i proizvodnju a da društvo pri tom nastavi da suzbija potrošnju i ukazuje na štetnost duvana? Jedno od rešenja je da se ne dozvoli rast crnog tržišta, a stručnjaci su prezicni u analizi uzroka koji stvaraju nelegalnu prodaju. Naime, kada dođe do dispariteta kupovne moći u odnosu na cenu cigareta, malo je onih koji se odluče da više ne puše, a značajno veći broj, posebno iz nižih socijalnih grupa, izlaz traži kod prodavaca na pijačnim tezgama. Taj talas prelaska na crno tržište dešava se uvek kada dođe do naglih skokova akciza, za čije povećanje je opredeljena većina evropskih država. Jasna je i direktiva EU koja je za cilj postavila da se sadašnje opterećenje od minimalno 64 evra na 1.000 cigareta, kome većina članica i kandidata još nije ni blizu, do januara naredne godine uveća na 90 evra. Za rezani duvan, koji je sada i u legalnoj prodaji znatno jeftiniji, predviđeno je da bude oporezovan sa dve trećine iznosa u odnosu na cigarete.

Države same određuju kojom će dinamikom ići ka ispunjenju direktive, kao što same određuju i strukturu akciza. Naime, u opticaju su tri vrste opterećenja – jedno je minimalna akciza koja se obračunava po paklici cigareta bez obzira na njenu cenu, druga se vezuje za procenat od maloprodajne cene, dok je najrasprostranjenija mešovita, koja utvrđuje minimum koji država očekuje od svakog pakovanja, ali za više klase proizvoda uvodi i proporcionalnu dažbinu. Evropska unija preporučuje mešovitu strukturu akciza, a većina zemalja je to i prihvatila, dok su se zbog slabo razvijene administracije za naplatu po kojoj je poreska osnovica jedinica proizvoda, opredelili samo Kosovo i Albanija. Ali, bilo za koju vrstu akciza ili dinamiku uvećanja da se država odluči, osnovna preporuka stručnjaka u ovoj oblasti jeste da konačnu maloprodajnu cenu prilagodi kupovnoj moći stanovništva, kao i da u povećanje poreza ide postupno i po utvrđenom planu, koji omogućava svim učesnicima na tržištu da se na vreme prilagođavaju.

Neslavan bilans

U poređenju sa zemljama u okruženju Srbija ubedljivo vodi po prihodu ostvarenom od prodaje duvana i duvanskih proizvoda. Tako je u 2011. država naplatila 682 miliona evra samo po tom osnovu, Hrvati su uspeli da sakupe 467 miliona, iako su kod njih akcize i porezi znatno viši, dok je u budžet BiH ušlo 368 miliona evra. Uz to, u duvanskoj industriji kod nas radi više od 1.000 ljudi, broj se umnožava kada mu se dodaju zaposleni u pratećim trgovinama, a u proizvodnju duvana angažovana je čitava armija ratara koji tu kulturu sade u područjima gde druge industrijske biljke gotovo da ne uspevaju.