Država juče platila 43,7 miliona evra za Komercijalnu banku, čeka je još 214 miliona

Dva paketa od ukupno 1.159.270 akcija državi su prodali nemački Deg Dojče fond i švedski Svedfund. Ministarstvo finansija juče nije odgovorilo na pitanja Danasa o ovoj transakciji, ali je ova kupovina najavljena još u javnom pozivu za prikupljanje pisama o zainteresovanosti za Komercijalnu banku. Tamo se navodi da je Srbija vlasnik 41,75 odsto akcija Komercijalne i da će tokom tenderskog postupka prodaje ove banke steći dodatnih 41,47 odsto akcija od ostalih velikih akcionara – EBRD, IFC Capitalization Fund, DEG i Swedfund.

S ovom kupovinom država je stekla većinsko vlasništvo u Komercijalnoj banci jer uz ovih 48,6 odsto kontroliše i 1,9 odsto akcija u vlasništvu Jugobanke u stečaju, a posredno i 1,7 odsto akcija državnog Dunav osiguranja.

Ovo je takođe otklonilo dilemu i da li su međunarodni fondovi aktivirali put opciju koju su imali u ugovoru o dokapitalizaciji iz 2009. godine. Naime, EBRD je postala manjinski akcionar Komercijalne banke 2006. godine, kada je sa državom potpisala ugovor o dokapitalizaciji 25 odsto kapitala te srpske banke, a nova dokapitalizacija ugovorena je krajem 2009. godine pod rukovodstvom Mlađana Dinkića, kada su EBRD, IFC, DEG i Svedfund uložili 120 miliona evra.

Oni su tada dobili pravo da prodaju državi svoje akcije po tada dogovorenoj ceni (252 miliona evra ukupno) ako se ne uđe u privatizaciju u određenom roku. Država je taj rok probila, a ostala je dilema da li su fondovi aktivirali opciju ili će okušati sreću na tenderu. Nenad Gujaničić iz Momentum sekjuritiz ističe da je ovo signal i da će cena Komercijalne u privatizaciji biti manja od ove koja je isplaćena fondovima.

„Da ima šanse da na tenderu cena bude i blizu ove verujem da fondovi ne bi aktivirali opciju. Sada ostaje da se vidi po koliko će država prodavati akcije. Ako bi prodala manji paket, recimo od 51 odsto, mogli bi da dobiju veću cenu, ali ako budu prodavali 83,23 odsto s koliko će maksimalno raspolagati, teško da će neko dati oko 700 miliona evra za Komercijalnu banku“, ocenjuje Gujaničić.

Nemački i švedski državni fondovi dobili su za jednu akciju 4.447 dinara odnosno oko 37 evra. Po ovoj ceni 100 odsto Komercijalne banke je vrednovano 633,8 miliona evra.

S druge strane, akcijama Komercijalne banke juče ujutro se trgovalo po ceni od 2.780 dinara ili 23,5 evra, a do kraja, dana cena je narasla na 2.900 dinara. To znači da je država stranim investitorima morala da plati 53 odsto veću cenu za njihove akcije od cene koja je važila na berzi.

Ako država otkupi i akcije EBRD (24,43 odsto) i IFC (10,15 odsto) po istoj ceni moraće da „istrese“ još 214 miliona evra.

Ova cena akcija je oko 1,1 puta veće od knjigovodstvene cene banke i to je recimo vrednost za koju se spekuliše da je Sosijete banka prodala svoju srpsku banku mađarskoj OTP banci.

Ukoliko bi država na kraju uspela da Komercijalnu proda za ukupno 500 miliona evra, koliko su neki mediji pisali da bi bilo zadovoljavajuće za državu, to znači da bi bila na gubitku blizu 50 miliona evra zbog pristajanja da ugovorom iz 2009. godine garantuje otkupnu cenu međunarodnim fondovima. Ukoliko prodajna cena cele banke bude 634 miliona evra država će biti na nuli što se tiče paketa akcija međunarodnih fondova, a ako cena bude veća država će na njima zaraditi.