Država kasni s uplatom premija, proizvođači mleka pred bankrotom

I dok je u prodavnicama ovih dana litar svežeg mleka 90 dinara, a dugotrajnog od 105 do 115 dinara, otkupna cena mleka za proizvođače je prosečno tek 30 dinara.

Cena mleka je, na primer, pre devet godina bila 36 dinara po litru, a 2010. prosečno su otkupljivači plaćali 28,5 dinara, dok je u istom trenutku sveže mleko u prodavnicama koštalo 53 dinara za litar.

Zoran Kotarac iz Slankamena dnevno ima oko 1.000 litara mleka koje Imleku predaje po ceni od 34 dinara bez PDV-a. To je daleko od dovoljnog jer su troškovi sve veći.

„Od 12. marta do 11. aprila samo tri artikla – sojinu sačmu, suncokretovu sačmu i stočno brašno platio sam 206.000 dinara. Za istu tu robu u periodu od 12. aprila do 12. maja platio sam 336.000 dinara. Samo za mesec dana je tolika razlika u ceni. Možete li da zamislite“, kaže Kotarac za Danas.

Njegova porodica se proizvodnjom mleka bavi već 100 godina. Trenutno u štalama imaju 150 grla, od čega 30 teladi, 50 krava muzara koje u proseku daju 24 do 25 litara mleka na dan. Posla ima mnogo, svaki dan, praznike, kako kaže, ne poznaju jer stoka mora da se hrani, ali sada im na svu muku kasne i premije.

„Prvi put od kako je Vučić na vlasti premija kasni. Mlekare obračun naprave sa 31. martom, država isplati u roku od 45 dana. Tako je bilo, ali evo sada je počelo da kasni. Nismo dobili premiju za prvi kvartal. Nismo dobili ni pare za junice za prošlu godinu“, ističe Kotarac, i kaže da svemu ostalom cena skače.

Kukuruz je pre tri godine kupovao za 13,80 dinara, sada ga plaća po 30 dinara.

„Cena mleka bi trebalo da bude 60 ili 70 dinara da bismo mogli da preživimo, a premiju čekamo ko ozeblo sunce da platimo dobavljače, nismo dovoljno ni za kukuruz imali. Mogu misliti kako je još onima koji imaju 200 do 500 litara mleka, oni dobiju možda od 25 do 27 dinara, nemaju ni 30 dinara po litru“, napominje Kotarac.

O zaradi ne pričaju jer je nema, ovo sa čime oni sada rade je, kako kažu, čist minus, a premije kada stignu otići će za dobavljače i hranu.

Problem proizvođača mleka, međutim, nije od juče. Predsednica Centralne asocijacije proizvođača mleka Vojvodine Sanja Bugarski kaže da traje već šest godina i da je najveći problem što su do sada ćutali i trpeli.

„Proizvodimo i mleko i meso i niko gladan i žedan nije ostao, a šta smo mi zauzvrat dobili – bankrot. Ako se ne uvede vanredno stanje u ovoj oblasti iskreno ne vidim način da preživimo. Otkupna cena mleka se šest godina nije menjala, a vi vidite koliko je šta koštalo tada a koliko košta sada“, ističe Bugarski za Danas.

Isto toliko dugo, kako kaže, proizvođači ne nailaze na razumevanje prerađivača.

„Premije koje dobijamo za mleko od države oni računaju za svoju cenu, a one kao i ostale subvencije treba da budu razvojne. Međutim, kod nas mlekare naprave tako da tu cenu uračunaju u našu osnovnu i mi se onda kada premije kasne davimo jer nam je to za preživljavanje“, naglašava Bugarski.

Premija po litri mleka je sedam dinara, a proizvođači su osim toga dobili i 25.000 dinara kao regres za genetsko unapređenje stočarstva. Kada se međutim odbiju troškovi ostane pola od toga.

„Osnovna stvar bi bila da se odredi minimalna cena mleka, odnosno da vlada usvoji odluku o tome koja je minimalna cena ispod koje prerađivači neće moći da plaćaju. Druga stvar je da se pod kontrolu uvede uvoz i izvoz, da se zaštiti domaći proizvod“, napominje Bugarski.

Prosečna otkupna cena je 30 dinara, napominje ona, a sve mogućnosti pregovora s prerađivačima su, kako kaže, iscrpeli.

„Pokušali smo, ali ne postoji sluh, tim pre što proizvođači nemaju neku opciju gde drugo da plasiraju mleko. I da imate mogućnost da promenite mlekaru vi ćete doći na isto“, ističe Bugarski.

U Srbiji ima 20.000 proizvođača mleka koji dobijaju neku vrstu premije ili subvencije od države, a prema nekim procenama 150.000 porodica u Srbiji živi od ove proizvodnje. To su, kako kaže Sanja Bugarski, oni koji su u sistemu, dok na to treba računati i porodice koje mleko proizvode na malo za sebe ili ga prodaju na pijaci ili kućnom pragu.