Država kasni sa plaćanjima privredi

Naime, izgleda da država, javna preduzeća i lokalne samouprave počinju da gomilaju kašnjenja u plaćanju obaveza prema privatnom sektoru.

Unija poslodavaca Srbije je prošle nedelje poslala drugi dopis Ministarstvu finansija da obezbedi redovno plaćanje obaveza države, javnih preduzeća i budžetskih korisnika, a prekjuče je i Nacionalna alijansa za lokalni razvoj (NALED) uputila Vladi preporuku sa 20 mera za pomoć privredi, među kojima je i apel Ministarstvu finansija da hitno izmiri dospele i nedospele obaveze prema korisnicima sredstava za značajne infrastrukturne projekte, kao i hitno izmirenje obaveza javnih preduzeća prema firmama.

„Da nije bilo osnova ne bi bilo ni tih zahteva“, kaže za Danas Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije. On kaže da je Unija uputila dva dopisa Ministarstvu finansija, drugi krajem prošle nedelje nakon što im nije odgovoreno na prvi.

„Naši članovi su uočili da se javljaju kašnjenja u plaćanju od strane države. To verovatno ima veze i sa mogućnošću da građani ne izmiruju obaveze prema javnim preduzećima, pa je onda posledica da ni ona ne izmiruju obaveze prema privredi. To je sve očigledan pokazatelj krize u kojoj se nalazimo i prema kojoj idemo“, upozorava Atanacković.

U sektoru građevine velika preduzeća koja rade na velikim infrastrukturnim projektima nemaju toliko problema koliko mala i srednja preduzeća. Goran Rodić iz Građevinske komore ističe da su u najvećim problemima putarske firme koje rade na održavanju puteva gde su država i lokalne samouprave investitori.

„Tamo gde imamo glavne izvođače strane kompanije država izmiruje obaveze, ali treba proveriti da li oni isplaćuju podizvođače, domaća preduzeća. Za izgradnju novih projekata se plaća, ali najveća zaposlenost i najveći novac je u održavanju sistema puteva, a tu se kasni sa plaćanjem. Prema poslednjim informacijama kojima raspolažem dugovi prema putarima su iznosili dve milijarde dinara. Država mora da isplati ono što je dužna“, kategoričan je Rodić.

Ali nisu to sve muke građevinaca koji su prošle godine beležili najveći rast od svih sektora, čak 35 odsto u odnosu na godinu pre. Prema Rodićevim rečima, mnoge male građevinske firme su se osetile prevarenim od strane države, jer za mnoge od njih neće važiti mere pomoći.

„Mnoge građevinske firme su želeći da poslušaju državu i plate porez angažovale radnike na ugovore o povremenim i privremenim poslovima. Sada se kaže da će pomoć dobiti samo preduzeća za zaposlene na određeno i neodređeno. Taj uslov ispunjavaju uglavnom velike građevinske kompanije, ali mala preduzeća ne. Sada kada posla nema, a neće dobiti ni oslobođenje od plaćanja poreza i doprinosa i minimalac po zaposlenom, pa će crno tržište opet buknuti, samo sada su ljudi izgubili poverenje u državu, a teško će zadržati i radnike kojih je i ovako manjak. Da bi se privreda pokrenula potrebno je da rade i velika, ali i mala preduzeća“, poručuje Rodić.

Ministarstvo finansija je pre petnaestak dana naložilo „svim korisnicima javnih sredstava, obuhvatajući i privredna društva, odnosno javna preduzeća i druge oblike organizovanja čiji je osnivač Republika Srbija ili u kojima Republika Srbija ima učešće u vlasništvu, kao i javne agencije“, da promene programe poslovanja za 2020. godinu u kojima je neophodno smanjenje rashoda u iznosu ne manjem od 20 odsto sredstava i to ne računajući plate zaposlenih.

S obzirom da u javnim preduzećima, prema bilansima za 2019. godinu plate zaposlenih čine oko četvrtine poslovnih rashoda to znači da će trpeti ili realizacija investicija ili nabavka robe i usluga, odnosno dobavljači.

Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku kaže da se mala građevinska preduzeća suočavaju sa problemima pre svega kod poslova za lokalne samouprave.

„Prvi problem sa kojim su se te firme suočile je bilo ili stopiranje ili prepolovljena naplata od opština ili najave da će se raditi samo prioritetni projekti. Prema iskustvima naših članica oko tri četvrtine njih ima neki problem sa naplatom, a oko jedne četvrtine kaže da od vanrednog stanja od lokalnih samouprava nisu naplatili ni jedan račun. Što se tiče većih poslova za državu i javna preduzeća, tu je bolja situacija, ali i tu ima dosta računa na čekanju. Onda menadžeri firmi zovu, mole da im se bar nešto pusti, ali ne smeju javno da se žale jer su sada u procesu odobravanja državne pomoći, a i neće da pokvare odnose sa tim institucijama kako bi posle mogli da nastave da rade sa njima“, objašnjava Rajić.

On napominje i da je pre krize građevinarstvo bio sektor sa najdužim rokovima plaćanja, od 175 do 180 dana u proseku, pored elektroenergetskih radova gde je oko 195 dana. Za oba ova sektora je karakteristično da je država u raznim oblicima važan naručilac radova.

„Budžeti lokalnih samouprava će pretrpeti najveće štete jer im je važan izvor prihoda zakup lokala, kao i porez na zarade čije se plaćanje odlaže. Sada je država stegla sve novčane tokove i daju im novac na kašičicu. Imamo čak i neke indicije da i projekte koje lokalne samouprave rade sa finansiranjem međunarodnih finansijskih institucija i za koje su sredstva uplaćena ne isplaćuju izvođačima. A treba znati da brojčano oko 55 odsto građevinskih kompanija u Srbiji radi između ostalog za lokalne samouprave“, upozorava Rajić napominjući da sada vlasnici tih preduzeća kalkulišu da li im se isplati raditi za opštine i čekati mesece na naplatu dok s druge strane tekuće obaveze rastu.

Ne tako davno iskustvo iz krize 2008. godine posebno građevinskih preduzeća govori da su najveći lanci nelikvidnosti poticali upravo od javnih preduzeća.

Juče nismo dobili odgovor Ministarstva finansija koliko iznose kašnjenja države prema privredi, niti da li bi poslednji zahtev Ministarstva mogao produžiti rokove plaćanja ili ugroziti investicije.

Prema podacima Ministarstva na dan 27. aprila državne institucije su dugovale 32,7 milijardi dinara, od čega gro zdravstvene ustanove korisnici RFZO – 26 milijardi dinara.

Direktni korisnici budžeta dugovali su 4,5 milijarde dinara, gde je recimo Kancelarija za javna ulaganja imala neizmirenih 552 miliona dinara, a MUP 580 miliona. Najveći dužnik je Ministarstvo odbrane sa 1,38 milijardi dinara neizmirenih obaveza. Lokalne samouprave dugovale su oko 140 miliona dinara.