Država kreira pravnu nesigurnost

Da li su sva preduzeća u prethodnih godinu i po dana koji nisu hteli ili mogli da prikupljaju račune od zaposlenih i plaćali tih 10 odsto poreza na prevoz, u stvari radili to bez potrebe?

Poslednjih dana u poslovnim krugovima nastala je zabuna nakon što su se pojavila tumačenja da verovatno najomraženiji propis, čuveno mišljenje Ministarstva finansija doneto na inicijativu zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića da se moraju doneti računi za plaćen prevoz ili se platiti porez na troškove prevoze bez računa kako bi se ljudi naterali da kupuju markice za GSP, više ne važi.

Snežana Mitrović, predsednica udruženja Računovodstvena komora Srbije, tvrdi da su se stvari nakon mišljenja Ministarstva finansija od 3. juna koje utvrđuje da su troškovi prevoza rashodi koji se priznaje za potrebe poreza na dobit, vratile na staro i da više nema potrebe donositi račune i da je iznos za prevoz do 3.988 dinara mesečno neoporeziv.

„Naknada troškova prevoza je neoporeziva do 3.988 dinara, bez uslovljavanja

dokumentovanim računom za gorivo ili prevoznom kartom u javnom saobraćaju“, kaže za Danas Snežana Mitrović.

Ona podvlači pasus u poslednjem mišljenju Ministarstva finansija „verodostojnom računovodstvenom ispravom, u smislu navedenih propisa, smatra se računovodstvena isprava koja je potpuna, istinita, računski tačna i prikazuje poslovnu promenu“, jer je prema važećim zakonima verodostojna isprava i odluka poslodavca o isplati prevoza uz dokaz o isplati.

„Nigde u zakonima (Zakon o radu, Zakon o računovodstvu, Zakon o porezu na dohodak građana)  se ne pominje kao verodostojni dokument račun za gorivo ili za markicu.

Drugim rečima vraćeno je na staro posle godinu i po dana pravne nesigurnosti. Mišljenjem Ministarstva finansija iz februara 2019. godine uvedena je pravna nesigurnost za sve građane Srbije, a pre svega za one van Beograda koji često ni nemaju autobuske linije do posla i nemaju automobile.

Poslodavci su svih ovih meseci uglavnom plaćali porez na prevoz, jer je apsurdno u 21. veku skupljati stotine i hiljade računa. Poslodavci su  plaćali 10 odsto poreza na nešto što nije trebalo da plaćaju“, tvrdi Mitrović dodajući da ukoliko poslodavac odluči da kupuje markicu zaposlenom on tu ne može ništa da učini osim da ga zamoli da mu isplati novac ukoliko dolazi na posao automobilom.

Međutim, pitanje je šta će reći poreski inspektor ako u nekoj firmi sutra nađu da nije plaćen porez, a nema računa od goriva ili za autobusku kartu.

Da li sledi kazna, koja je od 50.000 do dva miliona dinara ili će i poreznici na isti način da protumače mišljenja Ministarstva finansija koja su inače obavezujuća za Poresku upravu. Druge računovođe nisu sigurne u to.

Vesna Nešić iz Saveza računovođa i revizora Srbije ističe da poslednje rešenje Ministarstva nije donelo ništa novo osim što je ispravilo raniju grešku po kome se troškovi prevoza nisu priznavali kao rashodi za potrebe poreskih bilansa.

„Od februara 2019. i tog prvog mišljenja, Ministarstvo uvek ponavlja da troškovi prevoza treba da budu dokumentovani. Pominju se računi, ali nigde ne pominju da li je dokument i odluka poslodavca i spisak zaposlenih kojima je isplaćen prevoz koji su inače prema Zakonu o računovodstvu takođe verodostojne isprave. Niko nam ne govori da li je tako ili nije, ni Ministarstvo ni Poreska uprava. Ja ne znam šta bi poreski inspektor rekao kada bi mu u preduzeću dali samo spisak zaposlenih kao verodostojan dokument. To je pravna nesigurnost koja traje godinu i po dana i po mom mišljenju ona nije otklonjena ovim mišljenjem od 3. juna iako neki tvrde da jeste“, tvrdi Nešić dodajući da su se poslodavci snalazili kako je ko mogao: neko je skupljao račune, neko drugi nije imao kapaciteta to da radi nego je plaćao porez.

I Dragan Perić, presdednik Udruženja pružalaca računovodstvenih usluga, kaže da on ne vidi da se sve vratilo na staro i da uz spisak zaposlenih sa isplaćenim prevozom može samo da ide i plaćem porez inače sledi kazna.

„Ja svojim klijentima neću savetovati da ne skupljaju više račune. Ovo poslednje mišljenje se odnosi na poreske bilanse za dokumentovani trošak prevoza, što znači uz račune za gorivo ili za kartu u javnom prevozu“, ističe on uz napomenu da ne želi da klijenti plate kazne od nekoliko stotina hiljada dinara.

Tako, ako i želite da radite sve po zakonu i plaćate računovođu da se za to pobrine opet niste sigurni.

Ova situacija je skoro pa definicija pravne nesigurnosti, a Ministarstvo finansija koje jedino može da otkloni sumnju i konačno se izjasni šta je verodostojan dokument – ćuti, pa tako nije odgovorio ni na pitanje Danasa.