Država krije poreske dužnike

Osim što krši zakon, Poreska uprava je napravila ogroman korak nazad u transparentnosti nakon što je javnost na jedvite jade 2011. godine izdejstvovala da se u zakon ubaci obaveza objavljivanja ovih podataka. Tako se nakon prve objavljene liste za 31. decembar 2011. godine saznalo da 300 najvećih dužnika duguje čak dve milijarde evra za porez.

Jelisaveta Vasilić, članica Saveta za borbu protiv korupcije, smatra da potpuno netransparentno postupanje Poreske uprave znači da ne znamo ni šta nije naplaćeno, ni od koga niti da li će ikada i biti naplaćeno.

„Da ne treba objavljivati ne bi stajalo u zakonu. Zakonska obaveza mora da se poštuje, ali očigledno da je nekome dozvoljeno da krši zakon“, upozorava Vasilić.

Pred objavljivanje prvih lista početkom 2012. u javnosti je kulminiralo nezadovoljstvo spekulacijama da tajkuni i privilegovani biznismeni bliski vlasti ne plaćaju poreze i to usred ekonomske krize.

Nakon objavljivanja ispostavilo se da su najveći dužnici u stvari državna preduzeća u restrukturiranju, ali je na spisku bilo i preduzeća poput Verano motorsa, Pinka i biznismena Vojina Đorđevića ili Radisava Rodića. Zanimljivo je da je danima pred objavljivanje spiskova bila navala na plaćanje poreza kako se neka imena ne bi našla na „listi srama“, a i nakon objavljivanja mnogi su se čudili otkud baš oni kada ništa ne duguju.

Sada, nakon sedam godina objavljivanja ovih spiskova iz nekog razloga javnost više ne može da vidi ko najviše duguje državi.

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, ocenjuje da je loše da se zakonska obaveza i praksa objavljivanja podataka krše, šta god da je razlog.

„Objavljivanje liste nije u interesu velikim dužnicima, aktivnim firmama iz privatnog sektora, dok je onima u stečaju i državnom vlasništvu svejedno. Ne ide u prilog ni Poreskoj upravi jer pokazuje da oni nisu naplatili dug pre nego što se nagomilao. Nadam se da razlog neobjavljivanja nije želja da se zaštiti neki od tih interesa“, smatra Nenadić.

Na poslednjim objavljenim spiskovima za 30. jun 2016. (inače zakon propisuje polugodišnju obavezu objavljivanja podataka, što znači da je PU propustila da objavi već tri spiska) najveći dužnici bila su društvena preduzeća u stečaju, a pre svega tri velike banke Beobanka sa 31,5 milijardi dinara, Investbanka sa 23,7 milijardi, Beogradska banka sa 17 milijardi i nekadašnja Karićeva Astrabanka sa 20 milijardi dinara poreskog duga. Među aktivnim preduzećima najveći dug imala je kompanija Borba sa dve milijarde dinara duga za porez. Na drugom mestu je bila Lola livnica sa milijardu dinara duga, dok je na trećem Mera invest Marka Miškovića sa dugom od 950 miliona dinara.

Na listi se nalaze i preduzeća povezana sa Miroslavom Bogićevićem, Vojinom Lazarevićem (Rudnap), Gorana Perčevića (Koteks), javna preduzeća, gradovi, sportski klubovi…

Za Danila Šukovića, ekonomistu i nekadašnjeg člana Saveta za borbu protiv korupcije, prestanak objavljivanja spiskova dužnika je dokaz koliko su nam institucije urušene.

„Nesprovođenje zakona se po pravilu radi u korist partikularnih interesa, a na štetu opšteg interesa. Da ne pričamo o diskriminaciji kada neko mora da plaća sve obaveze, a nekom se dozvoljava da ne plaća dugove. Nekome se smanjuje penzija, a neko sa jahtom ne plaća porez. Šteta je očigledna, a to je manje sredstava u budžetu“, napominje Šuković, dodajući da smo mi inače društvo koje je sklono izbegavanju poreza, dok je to u uređenim zemljama svetinja.

Danas je u septembru prošle godine poslao pitanja Poreskoj upravi zbog čega ne objavljuje liste najvećih dužnika, ali je ostao bez ikakvog odgovora. U četvrtak smo poslali zahtev za pristup informacijama od javnog značaja, a odgovor je da se radi na zahtevu.