Država ne mari za restituciju, izvršna rešenja mrtvo slovo na papiru

Još uvek ne postoji jasan stav šta se od hotela i smeštajnih kapaciteta prodaje, koji deo će država zadržati u svom vlasništvu kao zdravstveni deo a koji će biti rekreativni i komercijalni sadržaj, nije utvrđeno ni ko će upravljati lekovitim izvorima, posebno ukoliko se nalaze na parcelama u sklopu privatizovanih hotela.

Najveći problem je to što imovinski odnosi u banjama nisu razgraničeni. Fond PIO je još 2007. pokrenuo 27 tužbi protiv države kako bi se utvrdilo da je penzioni fond ulagao u izgradnju tih kapaciteta posle Drugog svetskog rata. Prema nekim procenama reč je o vrednosti od oko pet milijardi evra.

Većina sporova rešena je u korist PIO Fonda, potvrđeno je da to nije državna već svojina penzionera koji su punili kasu Fonda, a očekuje se da isti ishod ima i nekoliko preostalih procesa. Problem vlasništva država je „rešila“ tako što je preuzela upravljanje PIO Fondom. Naime, do 2014. Upravni odbor fonda sastojao se od 21 člana iz redova osiguranika, poslodavaca, ulagača i dva predstavnika Vlade.

Takav saziv je i pokrenuo tužbe protiv države, što je pre nekoliko godina, tada premijer Aleksandar Vučić kritikovao kao apsurd jer se penzije dotiraju iz budžeta. Izmenom zakona, Upravni odbor je sveden na sedam članova od kojih četiri imenuje Vlada i novi sastav je odlučio da krene u prodaju srpskih banja i to preko Republičke direkcije za imovinu.

Ipak, stručnjaci Direkcije, verovatno u želji da što pre obave poveren im posao, zaboravili su da u većini banja postoje predratni vlasnici koji kroz restituciju potražuju svoju oduzetu imovinu. Tako je uprkos entuzijazmu, „zapelo“ već na prvom koraku, kod tendera raspisanog za Kuršumlijsku banju, odnosno kompleks koji čini zgrada hotela „Žubor“ od preko 16.000 kvadrata sa desetak manjih objekata, bazenom i 9,5 hektara zemljišta.

Za oko 1,4 miliona evra banja je prodata preduzeću Planika koje se do sada dokazalo uspešnim u upravljanju Prolom i Lukovskom banjom, gde je napravljen spoj zdravstvenih, rekreacijskih i „velnes“ programa, uz ugostiteljsku ponudu i sadržaje za odmor i razonodu, u sastavu tog preduzeća posluje i spomenik prirode Đavolja varoš i fabrika Prolom vode.

U slučaju Kuršumlijske banje ipak postoji problem, jer je u tender za prodaju ušlo i zemljište koje iz restitucije potražuju članovi porodice Vasić. Za jedan deo parcele već je stiglo izvršno rešenje o vraćanju, dok su za preostale postupci u toku. Ali, kada je jedna od naslednica, Slađana Vasić Šivić upozorila da se i njihovo zemljište našlo u tenderu, iz Direkcije za restituciju stigla je „korekcija“ – već doneto, izvršno rešenje je poništeno.

– Pretpostavljam da su druge institucije vršile pritisak na Direkciju i da su morali da izmene odluku o vraćanju oduzete imovine. Zvanično obrazloženje bilo je da PIO fond nije bio obavešten o tom postupku. To, naravno, nije tačno, jer su i prilikom izlaska na teren i kasnije na raspravi u Nišu, predstavnici Fonda bili prisutni. Meni sada preostaje žalba drugostepenom organu, uložili smo je Ministarstvu finansija, ali ako tu ne dobijemo pravdu, obratićemo se dalje, Upravnom sudu, ako treba i Strazburu – kaže Vasić Šivić.

Porodično imanje Vasića bilo je u Kuršumlijskoj banji obuhvatalo je više od 1,5 hektara, na njemu je pre Drugog svetskog rata bila vila „Kosovo“, banjsko kupatilo, a na reci koja protiče kroz parcelu bila je izgrađena mala hidrocentrala.

Ništa od toga danas ne postoji. Vila je srušena kao i centrala a na temeljima kupatila sagrađeni su 60-ih godina bungalovi i bazen koji su danas potpuno ruinirani i neupotrebljivi. Banja je u drugoj polovini prošlog veka počela da propada, nešto malo života dala joj je izgradnja hotela „Žubor“ koji je početkom 80-ih počeo da radi, ali je kasnije i taj objekat zapušten.

– Mi tražimo samo da vrate našu zemlju. Ako je neki deo parcele potreban novom vlasniku, mi ćemo se sa njim dogovoriti, a ne da nam država određuje šta da radimo sa svojim nasledstvom – kaže Vasić Šivić i dodaje da čitavu porodicu raduje najavljena prodaja Banje, posebno jer se kao kupac pojavila Planika, preduzeće za koje veruje da je jedino koje bi moglo da podigne ovo potpuno devastirano područje.

Prema nezvaničnim informacijama, Planinka još nije potpisala ugovor sa državom niti je uplatila objavljenu cenu, još nema ni projekta rekonstrukcije ali su radnici već izašli do objekata i započeli radove. Kako će biti rešen problem starih vlasnika čije je zemljište u sastavu prodatog kompleksa nismo uspeli da saznamo jer je direktor juče bio na terenu a na ostavljene kontakte redakcije niko se nije javio.

Direkcija za imovinu i Fond PIO nisu odgovorili na pitanje Danasa kako se dogodilo da imovina iz restitucije bude prodata i na koji način, o čijem trošku će biti obeštećeni stari vlasnici.

Kako do obeštećenja

Srbija raspolaže sa više od 30 banja koje su pre Drugog svetskog rata bile elitna lečilišta i sedišta društvenog života, dok je posle toga preovladala njihova zdravstvena uloga koja je postala dostupna svim slojevima. Najviše novih objekata u banjama izgradio je penzioni fond, zemljište na kome se nalaze je ostalo državno a u rasplet šta je čije umešali su se i prethodni vlasnici. Problem je što oni ne mogu sa sigurnošću da računaju kako će ih država obeštetiti nakon prodaje imovine koja podleže restituciji, kako je to predviđeno Zakonom o privatizaciji, jer ovde nije reč o prodaji društvene ili državne imovine, već vlasništva koje pripada penzionom fondu.

Istorija propadanja

Kuršumlijska banja je 70-ih godina prošlog veka po rejtingu bila uz Vrnjačku ali je dve decenije kasnije počelo njeno propadanje. Najpre jer je u objektima jedno vreme bila smeštena vojska, koja nije izmirila troškove a na taj dug „nalepljen“ je i PDV iako se radilo o budžetskoj instituciji. Visoka dugovanja oterala su Banju u stečaj a spekuliše se da je iza zainteresovanih kupaca stajao kapital kosovskih Albanaca, pominje se i ime Ekrema Luke, jednog od najbogatijih kontroverznih biznismena iz pokrajine. Bez gostiju, Banja je u međuvremenu potpuno devastirana. Kada je država odlučila da je proda po ceni od 2,4 miliona evra, na dva tendera nije bilo kupaca jer kompleks koji je ponuđen nije obuhvatio izvorišta. Prodaja Planinki je obavljena iz trećeg pokušaja.