Država ne treba da bira pobednike i gubitnike u biznisu

Za srpski IT je posebno važno što će istraživanje i razvoj kompanije ostati u Srbiji i ne samo to, u planu je značajno proširenje aktivnosti što bi moglo od naše zemlje da napravi regionalni IT centar. Šta je potrebno da bi se ovo ostvarilo za Danas govorio je Nikola Božinović, osnivač i generalni direktor Frejma, sada dela kompanije Nutaniks.

* Kako ocenjujete IT sektor u Srbiji? Šta je sve potrebno da Srbija postane hab za razvoj i istraživanje IT kompanija?

IT i tehnologija su naša najbolja šansa za rast ekonomije, i bilo bi dobro da se kao društvo tome posvetimo. Da bismo postali regionalni hab, potrebno je da se stvori neka kritična masa kompanija koje razvijaju svoje proizvode. Ako onda to podrže i fakulteti i prilagode svoje programe, i ako se naprave zakonski okviri, imamo šansu. Ali moramo da budemo brzi i agresivni, jer nema vremena za gubljenje ako hoćete budete deo svetske ekonomije. Dodatno, ljudi su ti koji čine kompanije i dodaju vrednost i ako od Srbije ne napravimo zemlju u kojoj talentovani ljudi hoće da rade i žive, propustićemo ovu šansu.

* Da li bi razvoj kompanije kakav ste vi imali u Kaliforniji bio moguć ovde?

I da i ne. Inženjerski deo itekako može da se odvija u Srbiji i mi smo dokaz da je to moguće. Ali kompanija je mnogo više od samog proizvoda i to je deo gde je u Srbiji teže naći ljude sa iskustvom u pravljenju i skaliranju kompanije i sa znanjem oko prodaje, marketinga ili odnosa sa i investitorima i klijentima. Dakle, može se započeti razvoj iz Srbije, ali vrlo brzo bar neki deo poslovanja bi morao da bude u nekom od svetskih centara, u našem slučaju u Silicijumskoj dolini. Čak i u Americi – velika je razlika između Silicijumske Doline i na primer Južne Karoline, to vam je slična razlika kao i između Silicijumske Doline i Beograda.

* Da li su IT industriji potrebne subvencije? A da li je potrebna podrška države na neki drugi način i kakav?

Svako ko je pet minuta proveo prateći IT sektor je mogao da zaključi da stvari idu dobro. U Srbiji ima mnogo stvari gde moramo da guramo kamen uz brdo, a eto, IT je primer kamena koji se sam kotrlja na dole i da subvencije samo prave problem.

Moje duboko ubeđenje je da sistem subvencija nije pravičan i da postoje mnogo bolje opcije i načini da se stimuliše bilo koja grana industrije. Zašto bi neko birao ko je pobednik, a ko gubitnik u celoj toj igri? Mislim da je najpravednije da se napravi nešto što će za sve biti jednako, tako što će da se reformiše poreski sistem i da se ostavi mogućnost tržištu da samo odredi ko je dobar, a ko ne.

Ako država kaže da je IT ključna stvar za nas, onda mora i da se fokusira na IT tako što će učiniti – da su škole dobre, da je poreski sistem dobar, da su investitori sigurni u to šta će da se desi. Ima mnogo načina na koje ta industrija može da se podstakne, a da to bude pravično i efikasno.

* Kakvi su planovi Nutaniksa za Srbiju?

Cilj nam je da pomerimo standarde u vezi s tim šta znači raditi nešto na svetskom nivou iz Srbije. Želimo da upravo u Srbiji napravimo veliki evropski razvojni centar Nutaniksa, i da privučemo talenat ne samo iz Srbije nego i iz okolnih zemalja Centralne i Istočne Evrope.

* Da li je teško naći odgovarajuće ljude u Srbiji?

Frejm nastavlja da se razvija u Beogradu i Nišu, tu već imamo tim od preko 50 ljudi sa ozbiljnim planovima za dalji rast. Ono što će biti izazov jeste uspostavljanje drugih timova u Srbiji koji će početi sa razvojem još nekih proizvoda iz Nutaniksovog kataloga proizvoda i servisa. Za to će nam trebati dosta inženjera, sistem arhitekata i generalno ljudi koje nije tako lako naći ne samo u Srbiji, već svuda u svetu.

* Da li je obrazovni sistem adekvatan za razvoj IT industrije?

Brzina razvoja novih tehnologija je toliko velika da je to problem na svetskom nivou. Ja konkretno vidim stvari iz prve ruke u Americi. Ni ovde obrazovni sistem ne stiže da se menja dovoljno brzo. Ako smo iskreni, mi nismo na čelu tehnološkog razvoja, a ni obrazovanja. Mi smo pre na sredini ili u donjoj polovini, pa je kod nas problem još izraženiji. Nije nemoguće da se uhvati priključak ukoliko se radi ozbiljno, naročito zato što će u narednih pet ili 10 godina obrazovanje pretrpeti ozbiljne promene. To je naša šansa.

* Da li vi planirate da sarađujete sa obrazovnim ustanovama i na koji način?

Kao Nutaniks već imamo razgovore i saradnju s predstavnicima tehničkih fakulteta i drugih bitnih obrazovnih institucija u Srbiji. Nadam se da ćemo od sledeće školske godine imati i konkretne programe i rezultate. To ponajviše zavisi od samih institucija i njihovih kapaciteta da se kreću brzinom realnog sektora. Planiramo i više stručnih događaja koje ćemo realizovati u Beogradu i Nišu. To će biti predavanja i radionice koje se bave raznim tehnologijama i „cutting-edge“ inženjerstvom – sve ono što smo primenjivali u Frejmu, a sada nastavljamo kao Nutaniks. Na kraju, planiramo dosta stvari koje će se dešavati onlajn, kroz vebinare koji će da idu uživo, ali i kroz materijale koje ćemo da kreiramo i da podelimo sa svima.

* Veliki broj diplomaca tehničkih fakulteta odlazi iz zemlje. Kako se može to zaustaviti?

To je pitanje od milion dolara. Mene brine generalni odlazak ljudi, ne samo sa tehničkih fakulteta, na skali koju nismo videli u poslednjih 20 godina, još od bombardovanja. Potrebno je da se kao zemlja normalizujemo, da ne bude „difolt“ za mlade ljude da se ide iz zemlje. Na kraju se sve svede na ljude. Evo Nemci otvoreno pričaju da im nedostaje 1,2 miliona radnika i otvaraju granice. A koliko nama nedostaje da ostvarimo pun potencijal Srbije? I kako da ga ostvarimo ako nam desetine hiljada ljudi u naponu snage odlaze svake godine? Devedesete su ostavile dugotrajan trag, izgubili smo tih 10 godina kada je u svetu sve krenulo napred. Činjenica je da nam je potrebno veliko ulaganje u obrazovanje, infrastrukturu, zdravstvo, neke fundamentalne stvari.

* S druge strane, da li je realna mogućnost da se ljudi koji su otišli u inostranstvo vrate u Srbiju i započnu biznis?

Naši ljudi koji odu van zemlje imaju prilike da vide i nauče mnogo toga za šta u Srbiji realno nemaju šansu. Meni lično su znanje i produktivnost sada neuporedivo veći nego kada sam u Ameriku došao pre 18 godina. Ono što je problem je što relativno mali broj naših ljudi u inostranstvu nađe način da se uključi u projekte i da pokrene nešto u Srbiji. Jednostavno, ljudi uđu u neki ritam života gde za takve stvari ima manje vremena, a čitajući frustrirajuće vesti iz regiona oni izgube i interesovanje i motivaciju za neku inicijativu.

A postoje sjajni primeri za to šta je moguće napraviti u Srbiji: Branko Milutinović je osnovao Nordeus, Dragan Tomić je pokrenuo Majkrosoft razvojni centar, Igor Bogićević je u Americi osnovao Seven bridžis koji se sad razvija iz Beograda. Svi su oni proveli vreme van Srbije i iskoristili svoje znanje na najbolji način. Bilo bi sjajno da ovakvih primera ima 50 puta više nego do sada! Ovo je neki moj poziv našim ljudima van Srbije da nađu način da se povežu sa Srbijom ne samo kroz godišnje odmore već i kroz profesionalnu i biznis saradnju. Iz ličnog iskustva mogu da kažem da osećaj da ste na tom nivou povezani sa Srbijom stvarno fenomenalan.