Država ne želi da se upušta u rizik sa „švajcarcima“

Država je odustala od subvencionsanja stambenih kredita uzetih u švajcarskim francima iako je tako nešto, kao „nagradu za razumevanje“, koje su građani pokazali prema Vladi kada je došlo do prvog zastoja u kreditiranju, obećao tadašnji koordinator Ministarstva finansija Milan Parivodić. On je, početkom aprila, izašao s računicom da su krediti indeksirani u švajcarcima znatno jeftiniji od onih uzetih u evrima i da država subvenciošući te kredite može da uštedi značajna sredstva, a građani da prođu jeftinije. I mada poslovne banke nisu sa oduševljenjem prihvatile taj predlog ministra Parivodića, neke od njih su, ipak, uz komercijalne stambene kredite koje su već odobravale u švajcarskim francima ponudile tu soluciju, ali uz kamatu od 5,07 odsto godišnje.
U Komercijalnoj banci saznali smo da je do sada odobreno 759 subvencionisanih stambenih kredita u vrednosti od 16,7 miliona evra, dok je broj kredita indeksiranih u švajcarskim francima znatno manji. Odobreno je samo 12 kredita u vrednosti od 795.834 franka. Iznos prosečno odobrenog kredita u evrima je 22.094, a u švajcarskim francima 66.319. Rajfajzen banka je do sada odobrila 30,2 miliona evra za subvencionisane stambene kredite.

Banka Inteza: Rizik snosi klijent

– Banka Inteza je od decembra 2006. godine do sada odobrila 7,64 miliona evra za 266 subvencionisana kredita. Građani su zainteresovani za tu vrstu kredita zbog povoljnih uslova – kamatna stopa se kreće od 6,2 do sedam odsto, a indeksirani su u evrima. Inače, Banka Inteza počela je da odobrava stambene kredite u švajcarskim francima, ali je od Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita obaveštena da obustavi prijem zahteva za subvencionisane kredite u švajcarskim francima. Zainteresovanim klijentima ponuđeni su drugi modeli stambenih kredita indeksirani u toj valuti.Mada smo u svoju ponudu uvrstili i stambene kredite u švajcarskim francima, ipak smo potencijalnog klijenta upozorili da je zaduživanje u švajcarskim francima rizično zbog kursnih razlika i da ga banka ne preporučuje. U slučaju da klijent želi da uzme kredit u švajcarcima, potpisuje izjavu kojom prihvata navedene rizike – kaže Dejan Tešić, član Izvršnog odbora Banke Inteza.

Nacionalna korporacija dugo je oklevala da prihvati osuguranje ovakvih kredita, pa je i to bio jedan od razloga što Parivodićeva ideja nije bila realizovana u praksi. A kada je pre dve nedelje Nacionalna korporacija ipak odlučila da uđe u taj posao oredila je svoju proviziju od 3,75 odsto, što je dokaz više da se u ovoj instituciji ocenjuje da je reč o rizičnim kreditima, na šta je upozoravala i Narodna banka Srbije. U međuvremenu Vlada je ipak odlučila da se ne upušta u taj rizik, pa je Nacionalna korporacija povukla svoje obaveštenje poslato poslovnim bankama, što znači da država nastavlja da subvencioniše samo kredite indeksirane u evrima.

Računice

Ukupna suma osiguranih kredita kod Nacionalne korporacije iznosila je početkom juna 402,5 miliona evra od čega su 93,6 miliona evra bili subvencionisani krediti za mlađe od 45 godina. Osiguran je 13.741 kredit od čega 3.701 subvencionisanih kredita iz programa Vlade Srbije za mlađe od 45 godina. Lane je, za osiguranje stambenih kredita, potrošeno 210 miliona dinara. Samo u martu ove godine Korporacija je osigurala više stambenih kredita nego cele prošle godine. Da je tim tempom nastavljeno, u državnoj kasi bi do kraja godine trebalo, pokazuju računice, da bude obezbeđeno 5,4 milijarde dinara.

– Na ime subvencija za stambene kredite namenjene mlađima od 45 godina iz budžeta Srbije je, u prvom polugodištu, bilo izdvojeno nešto više od 1,6 milijardi dinara. Jedan od prvih poteza nove vlade bio je da izmenom Uredbe o privremenom finansiranju obezbedi uz ranije planiranih 1,4 milijarde dinara, što je inače bilo samo 55 miliona dinara manje nego cele 2006. godine, dodatnih 200 miliona kako bi bio sprečen duži zastoj u korišćenju ove pogodnosti do kojeg je došlo početkom maja. Ispostavilo se, naime, da je prvobitno planirani iznos, umesto da traje do kraja juna, potrošen već krajem aprila, pa je Nacionalna korporacija za osiguranje kredita morala (drugi put u ovoj godini) da obavesti poslovne banke da prekinu s primanjem zahteva sa odobravanjem subvencionisanih kredita.
Ovakav potez nije međutim predstavljao iznenađenje jer je samo u prva četiri meseca ove godine Nacionalna korporacija odobrila 1.100 subvencionisanih zajmova, što je broj koji je prevazilazio sve kredite osigurane u prethodnih godinu i po dana.
Ostaje i dalje neizvesno iz kojih sredstava je Vlada obezbedila finansiranje subvencija u ovoj oblasti, da li ih je našla u okviru ukupnih subvencija za koje je izdvojeno nešto više od 35 milijardi dinara, i to u onom delu od 4,6 milijardi koji se odnose na takozvane ostale subvencije, u budžetskoj rezervi za koju je namenjeno nešto više od dve milijarde dinara ili ostalim tekućim rashodima za koje je planirano skoro 11 milijardi. Ukoliko u drugom polugodištu za ove namene bude izdvojeno oko dve milijarde dinara kako se pretpostavlja, sigurno je da to neće biti dovoljno za sve one koji žele krov nad glavom tako što će država na sebe da preuzme obezbeđenje 20 odsto potrebnog učešća za taj kredit i zato obračunava kamatu od samo 0,1 odsto godišnje i to poslednjih pet godina otplata zajma, što korisnicima kredita omogućava da banci plaćaju kamatu ispod četiri odsto oko 25 godina. Onima koji budu uspeli da dobiju subvencionisani kredit svakako će dodatnu olakšicu predstavljati oslobađanje plaćanja poreza na stan koji važi odnedavno.