Država neće otvarati rezervoare građana

Naime, te dve uredbe propisuju da tržišni inspektori uz asistenciju policije od sad imaju pravo da zaustavljaju i vozila u saobraćaju kako bi proverili da li je gorivo u njihovim rezervoarima markirano. Markiranje goriva se u Srbiji primenjuje kako bi se sprečilo njegovo točenje van registrovanih benzinskih pumpi, a postupak je uveden u cilju usaglašavanje sa propisima Evropske unije. Takva mera je zabrinula vozače u Srbiji koji nabavljaju gorivo u zemljama iz okruženja, jer nije objašnjeno kako će moći da dokažu da gorivo nisu kupili kod švercera, već na regularnim benzinskim pumpama. Međutim, kako Danas saznaje u republičkoj tržišnoj inspekciji, razloga za brigu, bar za građane nema, jer će se kontrola porekla goriva u rezervoarima proveravati isključivo kada je reč o rezervoarima kamiona, autobusa i poljoprivrednih vozila.

– Vozači, fizička lica, odnosno građani koji imaju vozila za ličnu upotrebu nemaju razloga da brinu jer od njih niko neće tražiti da dokazuju poreklo goriva u rezervoarima svojih automobila. Takva praksa ne postoji nigde u razvijenim zemljama pa nema potrebe da se uvodi ni u Srbiji. S jedne strane takvu kontrolu bi bilo veoma komplikovano izvesti, a s druge, što je i najvažnije, vozači automobila za ličnu upotrebu nisu zanimljivi švercerima naftnih derivata. Naime, potrošnja njihovih automobila nije velika pa oni nisu interesna grupa ka kojoj se orijentišu nelegalni trgovci. Oni svoje mušterije traže među transportnim preduzećima i poljoprivrednim gazdinstvima koji troše velike količine goriva što švercerima omogućava da se ugrade u cenu i ostvare zaradu u „sivoj zoni“. Naš primarni cilj je da upravo to sprečimo. Zbog toga je i uvedeno markiranje, a sada su doneti i propisi koji omogućavaju kontrolu porekla goriva i u rezervoarima vozila – kaže za Danas Slaviša Petković iz tržišne inspekcije. Naš sagovornik dodaje da razloga za brigu nemaju sva transportna preduzeća i poljoprivredni proizvođači, već samo oni koji se snabdevaju na nelegalnom tržištu naftnih derivata.

– Ako transportno preduzeće ima urednu dokumentaciju da su vozila koja su predmet kontrole napuštala zemlju zarad službenih razloga i da su vozači tamo kupovali gorivo, i imaju račune da to dokažu, nikakve sankcije neće biti preduzete. Kada je reč o poljoprivrednoj mehanizaciji zaista je teško poverovati da su recimo traktor ili kombajn putovali u okruženje kako bi se nabavilo gorivo. Ali, zaista niko ko poseduje papire da je vozilo napuštalo zemlju i u inostranstvu se, što je sasvim normalno, snabdevalo gorivom, za šta postoje i računi, neće imati bilo kakav problem. Sa druge strane, ona transportna preuzeća koja, uzgred rečeno ostvaruju povraćaj PDV-a i poljoprivredni proizvođači koji dobijaju subvencije od države, a gorivo nabavljaju od švercera, primarna su „meta“ novih zakonskih rešenja. Jednostavno, za nelegalnu trgovinu naftnim derivatima važi „nulta tolerancija u cilju suzbijanja „sivog tržišta“ – ističe Petković.

Inače, predviđene kazne za pravna lica koje se snabdevaju švercovanim gorivom iznose do dva miliona dinara, a za preduzetnike i poljoprivredna gazdinstva ta kazna je 500.000 dinara. Podaci pokazuju da je u protekle tri godine, koliko se gorivo markira, oko 30 odsto dizela, koji je sada u prometu, prešao iz „sive zone“ regularne tokove.