Država nemoćna pred divljim graditeljima

Istina, proces legalizacije onoga što je bez dozvola izgrađeno pre donošenja zakona, ušao je u neki tok, iako mnogo usporeniji nego što je bilo planirano, ali je zato sve više novoizgrađenih kvadrata bez papira. Prema nekim procenama, samo u Beogradu svaki peti objekat ili oko 200.000 kvadrata zida se bez dozvole, a slična je situacija i u celoj Srbiji, posebno u turističkim mestima i zaštićenim područjima.

Nema logike u tome što investitori ulaze u posao nelegalno iako se dozvole sada dobijaju za svega šest dana, a još je veći apsurd to što inspekcije uredno zatvore gradilište, donesu rešenje o rušenju nelegalno sazidanog, ali niti se radovi obustavljaju, niti sagrađeno ruši. Objekti nesmetano nastavljaju da rastu iz temelja. Iako je gradnja bez dozvole krivično delo sa zaprećenom kaznom do osam godina, kada inspektori zatvore gradilište ne reaguje ni policija ni tužilaštvo. Za divlje zgrade ne postoji ni problem priključka na mreže, nekako bez problema dobijaju i struju, vodu, kanalizaciju.

Koliko je takvih slučajeva, niko ne zna jer se evidencija o radu građevinske inspekcije, njen izlazak na teren, nalozi za obustavljanje radova, rešenja o rušenju – nigde zbirno ne vode. Bar ne da je javnosti dostupno.

– Čak i da postoji takav podatak, teško da bi ga nadležni saopštili jer je netransparentnost krupna bolest srpske države. To što se javnosti ne daju informacije na koje ima pravo, svojevrstan je vid korupcije kojom se privilegovanim pojedincima omogućava da sa mnogo manje troškova steknu imovinu. Taj sistem održava podelu na ljude koji rade regularno i sve plaćaju, i na one koji su bliski vlasti i tu poziciju potvrđuju ignorisanjem zakona koji važe za druge građane – kaže za Danas ekonomista Milan Kovačević i ocenjuje da je ta ekspanzija divlje gradnje velika šteta za buduće generacije.

I konsultatnt za ulaganja Mahmud Bušatlija smattra da ne postoji politička volja da se zaustavi bespravna gradnja.

– Iako propisane, kazne za nesavesne investitore se ne izriču i to podstiče druge da u takvu gradnju uđu. Sve dok ne bude srušen objekat nekog ko je za vlast važan, neće biti reči o tome da se ovakav trend zaustavi. Bilo je prilikom donošenja zakona predloga da se onima koji su sazidali objekat bez papira odredi pet puta veći porez, ali ni to nije prošlo. Jednostavno, ovo nije uređena država i to se vidi u svakoj oblasti jer svuda se deo biznisa odvija nelegalno – ističe Bušatlija.

Ni u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, uprkos iscrpnom odgovoru, nisu uneli više svetla u ovaj problem. Kažu da ne raspolažu službenom evidencijom koliko je nelegalnih objekata u radu ili izgrađeno nakon stupanja na snagu Zakona o ozakonjenju. Kažu da je to obaveza i nadležnost opština i gradova, pa bi oni i trebalo da preduzmu mere kojima bi se sprečio nastavak gradnje i da kazne investitora. Podsećaju da su lokalne samouprave dužne da donesu kvartalno programe za uklanjanje objekata na koje je inspekcija ukazala, kao i da su to dužne javno da objave.

– Mehanizmi na kojima radi Ministarstvo su kontrola gradova i opština na način da se reše svih zahtevi za ozakonjenje u skladu sa Zakonom, ali isto tako i nadzor i kontrole inspekcijskih službi kako bi se svaka potencijalno bespravni gradnja sprečila – kažu u Ministarstvu.

Ta gradnja, međutim, nije zaustavljena, a činjenica je i da nisu samo lokalne samouprave za to odgovorne. Izgleda da ni Ministarstvo nema alate kojima bi to efikasno učinilio u slučajevima kada je ono nadležno, a jedan od već dugo isticanih primera je nelegalni objekat koji se gradi na prostoru Nacionalnog parka Kopaonik. U Ministarstvu podsećaju da su već izdali rešenje o rušenju građevine na Pančićevom vrhu. “Bilo je zabranjeno dalje izvođenje radova na objektu na lokaciji Karaman greben, zbog odstupanja temelja objekta od idejnog rešenja”, kažu u Ministartsvu, ali je i pored toga ugostiteljski objekat od preko hiljadu kvadrata ne samo završen, nego je i već na početku ove letnje sezone otvoren za goste.